Opštinske novine

Технички проблеми престонице

7

тања. Тако треба Општина да подигне низ малих радничких станова, модеран дом стараца и старица, неколико летовалишта и нове кујне за зимску помоћ, и дечја обданишта. Међу општинске зграде које треба хитно подићи спадају још и велика гаража за аутобусе, нов депо за трамваје, силоси и многе друге. У погледу школских зграда СЈпштина мора у најкраћем времену да подигне око 15 нових школа са бар 150 учионица, јер су постојеће зграде и број учионица, према броју школске деце и великој територији града, недовољни. Старе школске зграде, уколико постоје, великим су делом нехигијенске и морају се заменити новима. Сем тога Општина има обавезу да подигне и грађанску и занатску школу и да да земљишта за гимназије. По својој обавези да се стара о безбедности свога становништва, Општина мора хитно да приступи подизашу полицијске зграде за Управу града Београда, затим за квартове и неколико жандармеријских станица. Сада су ове установе махом у приватним зградама, за које Општина плаћа велику кирију, исто тако као и за многе своје општинске установе и за судове. Годишња кирија коју општина плаћа за употребу приватних станова износи око Дин. 5,400.000.—, којој треба додати неколико милиона динара за оправку и одржавање закупљених зграда. Овамо спада и подизање неколико пожарних станица у циљу задовољења пожарне службе. Најзад морамо овде поново истаћи и потребу за подизањем подземних јаких склоништа за заштиту грађана од непријатељског напада из ваздуха за случај рата, што је такође врло актуелно. За све ове зграде Општина би требала да утроши у року од неколико година приближно око 650,000.000 динара. 7. Асанација ниских терена У Београду има близу 1000 хектара мочварног терена, који је највећим делом потпуно неискоришћен, а претставља легло инсеката нарочито комараца — штетних по здравље становништва. Стога хигијенско-санитетски, естетски, урбанистички а и привредни разлози захтевају да се у што је могуће краћем року овај проблем реши, тј. да ое сви ти ниски терени асанирају. У томе циљу Општина је одлучила да оснује засебан фонд, чија су и Правила већ прописана. По томе правилнику треба асанирати следеће терене: 1. — Терен између државног пута БеоградЗемун, леве обале Саве, (низводно од моста

Краља Александра) и десне обале Дунава, у продужењу већ насутог терена, до Земуна; 2. — 1 ерен у околини и позади београдског сајмишта, између државног пута Београд-Земун и железничке пруге Београд-Земун-Нови Сад, као и терен између поменуте железничке прупе и Ародрома у Земуну, уколико тај терен није предвиђен за проширење Аеродрома и уређење помоћног летилишта; 3. — Велико и Мало Ратно Острво; 4. — Аду Циганлију; 5. — Макишку низину; 6. — Дунавску падину у Београду од Небојше куле до границе атара код Роспи Ћуприје; 7. — Панчевачки рит. Као обртни капитал за извршење ових радова, који се углавном састоје у насипању поменутих ниских терена у количини око 30.000.000 м 3 и осигурању обала, треба да служи у првом реду приход од продаје плацева на насутим теренима. Али како је продаја плацева скопчана са тешкоћама свог нерешеног регулационог плана, мораће ое бар за прво време осигурати кредит од најмање Дин. 50,000.000,— за продужење започетих радова на асанирању ниских терена. Међутим, потпуно решење овога питања захтеваће око 400,000.000.— динара.

8. Паркови и пошумљавање Подизање градског зеленила и изградња објеката зеленог појаса претставља за престоницу такође један важан комунални задатак. То је потребно у циљу задовољења естетских, здравствених и социјалних момената у вези са уређењем града и његове околине. Решавању овога техничког проблема поклоњена је пажња после светског рата, али се на томе пољу мора још много радити по једном унапред утврђеном плану да би се постигао поменути циљ. И о овоме проблему постоји низ расправа објављених и преко наших „Београдских општинских новина" од стране инж. г. Ал. Крстића, шефа Отсека за паркове и пошумљавање Београда, („Библиотека Општине града Београда'' Св. 32 из 1937 године) и зато овде нећемо да улазимо у његове детаље. Морамо само још напоменути да планско извођење јавног зеленила уопште захтевају и интереси народне одбране, јер је то најбољи начин за маскирање (камуфлирање) многих важних објеката, а оем тога пошумљени појасеви у непосредној близини насељеног дела града пружили би грађанству и добру природну привремену заштиту у случају непријатељског напада из ваздуха. Из свих наведених разлога, Општина мора да се побрине да и за унапређење ове своје. гране комуналне делатности нађе финансијска средства, која, — не рачунајући и трошкове ек-