Opštinske novine

Један предлог за уређење цвећарница на Новом гробљу

Нашем Београду много што шта недостаје, јер је кроз читаве векове водио б-орбу да добије место које му припада, Њему није остајало времена да ое и себи посвети; да ради и уради што треба у корист свога подизања и изграђивања како су његови претставници мислили и желели. Откад постоји, Београд је увек радио оно на што су га прилике принуђавале и оно што му је било најпрече, па тако мора радити и сад кад му је државно-национални положај обезбеђен за вечита времена. Београд је децембра 1918 године коначно постао престони град Краљевине југославије. После тога срећнога дана, Београд се мог.ао и сам себи посветити, поред свих својих напора које је морао и даље чинити за опште уређење наше нове Краљевине. Београд је могао у своме данашњем положају за ових кратких двадесет година, поред великих државних послова, и за себе урадити не само довољно но и више него што је очекивао после поднетих жртава за стварање данашње његове државе. Београд је за последњих двадесет година толико сам себе подигао и изградио да се с правом може рећи да је он данас велики и у приличној мери модеран град, коме се странци с правом диве. По некој злој судбини, у свету свуда па и око нас наступише вратоломне прилике, које су, можда и нехотице опет омеле- Београд у његовим напорима за своје подизање и изграђивање. Опет је Београд, по законима самоодржања, можда по стохиљадити пут, морао доћи у положај самоодбране, да опет на мртвој стражи чува и очува све своје крваве тековине, које је својом борбом кроз векове стекао. Код таквога стања ствари ни један његов родољубиви становник не може и не сме ништа замерити његовој општинској управи и њеном претседништву што сад не могу да раде и ураде оно и онолико колико би у другим повољним приликама радили и урадили. Противно свима жељама и разумним намерама општинске управе и противно великим нашим потребама, Београд ое мора уздржати од решавања свију великих проблема,

за чије су решавање потребна огромна средства, која у данашњим поменутим приликама не можемо имати нити од грађанства тражити. И према томе, и наша данашња општинска управа и ако јој на челу стоје особито вредни и способни управљачи, мора се помирити са стањем ствари и у својем раду ограничити се само на оно што може свршити средствима са којима, и у овим приликама, може располагати. Данашњанаша општинска управа под притиском тешких времена, — поред великих текућих послова, од којих зависи редован живот, — мора да се посвети и мањим и ситнијим пословима, на уклањању свих уличних грубости и свег оног што по улицама убија углед Београду, а што не изискује велике материјалне жртве. Не може се данас ни помишљати на оне велике послове без којих је Београд могао да живи и постоји безброј векова, па ипак је дочекао свој данашњи завидан положај, како у својој држави тако и у свету уопште. На такву једну ствар, малу по материјалној страни, а врло велику по углед Београда као престонога града, ми овим желимо, да свима позваним и надлежним обратимо пажњу. Ствар је у овоме: Наше данашње гробље, звано Владановац, толико се попунило покојницима, те Општина мора створити ново гробље на другој страни, где је већ и сам простор нађен. Само се мора чекати на повољније прилике па да се приступи изради приступних путева и осталога што треба. Но и у томе случају кад се подигне и добије ново гробље, садање гробље остаје дом вечнога мира и покоја наших милих и драгих Београђана, међу којима су и најзаслужнији синови нашега народа. Садање гробље, Владановац — у коме, као што већ рекох, почивају први и најзаслужнији синови Београда, па и покојни претставници општинских управа, — нема једну велику потребу, која би била у складу са лепим и добро уређеним гробљем, већ место тога једно ругло, које срамоти достојанство Београда и уди његовом угледу.