Opštinske novine

Један п редлог за уређење цвећарница на Новом гроб љу

15

Реч је о гробљанским продавницама цвеђа без којих гробље великога града не може бити. А какве су данашње цвећарнице боље и да их нема, јер онакве какве су срамоте наш славни Београд, понос Српства и Југословенства. Неодложна потреба иаискује да се она накарада — гробљанске цвећарнице — што пре, а најдаље још идућег пролећа, уклони, а на њихово место поставе друге које ће задовољавати потребу и чинити част Београду и својим лепотама подићи му углед. А то се може постићи за мале паре, само ваља имати смисла за овако лепу ствар, као и способности !и воље за остварење ове идеје, јер општина за ту ствар има и стручњака и средстава. То се може и ваља учинити на овај начин: Гробљански зид, који води од француског гробља и који је дошао до садашњих цвећарница и ту још пре толико шдина стао, ваља продужити до краја — до Јовичићеве гробнице, али са аркадама, које ваља удесити за лепе и модерне цвећарнице. А за 'одржавање свежине цвећа ваља кроз све цвећарнице, крај аркадних гробница наших великана, спровести водени канал, те и на тај начин задовољити купце, да лепо и свеже цвеће стављају на гроб својега милога и драгога. Ја сам, као одборник у општинском одбору, то питање покренуо за владе мога старога пријатеља г. Владе Илића, који је ствар и схватио и прихватио и наредио својим стручним органима да му поднесу извештај о томе: да ли је ту замисао могуће извести и да ли то треба уредити, као и да ли ће се тим постићи оно што се жели. Но, на жалост, на томе се и остало, на сваки начин противно настојању г, Илића, јер

тада општински позвани стручњаци, из не знам којих разлога, нису били загрејани за ту ствар и оставили су је да чека боља и повољнија времена и некога другог претседника. Ја налазим да су, за решење овога питања, и данашње тешке прилике ипак доста повољне, јер његов^о решење не изискује велике материјалне жртве. И још нешто: Наша општинска управа са својим претседништвом показала је више пута, да особито добро схвата данашње прилике и своју дужност у њима што се слаже и са погледима претседника Краљевске владе, као одговорнога носиоца данашње опште народне и државне политике, па донекле и политике самоуправних тела. И код таквога стања ствари, наша данашња општинска управа, у ово доба опште пометености у свету, ваља да уложи сав свој труд, да очува оно што смо са тешком муком и великим жртвама стекли и да напрегне све своје силе са којима располаже да повећа свој возни парк како би задовољила, у што већој мери, саобраћајне потребе Београђана и оснажила своје материјално стање. Остале велике проблеме, који чекају на решавање, треба оставити за боља и срећнија времена, у којима ћемо моћи решавати сва питања тако мнош потребна Београду и Београђанима на њихово и наше опште задовољство. Према изложеном, ако је икада било потребно држати се животом створене народне изреке: „Пружај се према губеру" — то је потребно данас свакоме, па и нашој општинској управи. А ко пажљиво иде са временом тај ће сигурно стићи куд је наумио. Павле Кара-Радовановић

Василије Резников; „Стари град Смедерево" (Са издожбе „Београдске групе тројиде")