Opštinske novine

Г радска. галама и њен утицај на јавно здравље

тора београдског морталитета, који је све до 1939 године увек стајао на првом месту. Остале карактеристичне појаве у градској патологији састоје се у следећем: а) порасту смртности од нервних болести; б) повећавању морталитета од малигних тумора; в) повећавању несрећних случајева при саобраћају (нарочито аутомобилизам) и најзад г) смањењу смртности од акутних инфективних болести у вези са успесима хигијенско-техничког развоја града, наравно, као једна позитивна појава комуналног живота већих градова. Као илустрација овог последњег тврђења навешћемо кретање морталитета од акутних заразних болести у Београду за последних 13 година, које сведоче о смањењу ове групе морталитета: 1927—4,9%, 1928—7,4 °/о, 1929—4,7 п ,/о, 1930-5,7о /о, 1931-4,7о /о, 1932-4,5о /о, 19333,9о /о, 1934-4,5о /о, 1935-3 ,9 о/ 0 , 1935-3,9 о/ 0 , 193б-3,7о/ 0) 1937-3,1 о/ 0 , 1938-2,9 о/ 0> 19392,3 %. Уопште, облик градске патологије у епоси индустријализације и механизације уличног саобраћаја јесте резултанта деловања многих шкодљивих фактора градског живота, чије проучавање сачињава велики интерес са гледишта комуналне хигијене. На упознавању једног од тих чиниоца овде ћемо се задржати с обзиром да је веома карактеристичан за савремене веће градове и нарочито градовеџинове. Наша престонИца је нагло коракнула за три последње деценије у правцу преображаја у град савремене техничке цивилизације, а поред тога град се нагло развија и умножава своју популацију брзим темпом, скоро са 300% за три лоследње деценије. Знатно се повећава и механизира саобраћај, повећава се трговина и индустрија упоредно са грађевинском делатношћу и Београд добија облик града данашњице са свима његовим преимућствима и манама. Многе особине Београда нису још добиле пун изражај, али престоница је бесумње већ укопчана у општи ток развоја градова са карактеристичном еволуцијом патологије становништва. Чинилац који ћемо овде третирати, иако није још добио у Београду тај пресудан значај и пуну важност, као што је случај код градоваџинова, ипак је важан с обзиром на постизавање милионске популације Београда у блиској будућности. Тада ће питање градске ларме и галаме у пуној мери добити свој патолошки значај. Предвидети недостатке будућности једног града, предупредити и отклонити њихов развој и изражај мерама систематског и планског делања у ствари и чини праву задаћу комуналне хигијене, јер је много тежа и компликованија борба против негативних утицаја, већ створених и укорењених, него планско и благовремено отклањање извесних недостатака и мана и предохрана града од развоја и умножавања истих. Градска ларма и галама можв бити поде-

љена у три врсте: транспортна или саобраћајна, индустриска и домаћа. Прво научно проучавање градске ларме и г-аламе обавио је амерички хигијеничар д-р Фри у Нзујорку, али је затим ускоро предузет низ одличних студија у Чикагу, Вашингтону, Лондону, па поново у Нзујорку, где је радила доцније специјална комисија састављена од стране Департмана здравља од специјалиста за неурологију, отиатрију, архитекта и санитарних инжињера. Ова америчка комисија проучила је негативан утицај галаме на јавно здравље и здравље појединаца и нашла шкодљив утицај галаме у следећим правцима: 1) Поремећају функција чула слуха под утицајем дејства јаке ларме. 2) Смањењу продуктивности рада услед поремећаја пажње и отежавања концентрације исте. 3) Надражаја нервног система, који изазива стање акутне неурастеније и психостеније. 4) Убрзавање пулса и дисања са повећавањем притиска. 5) Прекомерног надражаја нервног система, који води исцрпљености организма и општој изнурености. Сем тога радовима енглеских аутора установљено је да дејство галаме изазива осетно успоравање брзине нервних и психичких реакција, смањење пажње, као и бесаницу. Експериментално је констатовано да је дуготрајно дејство галаме у стању да изазове чак дегенеративне и атрофичне промене у апарату чула. Као што се види из горњег, штетан утицај градске галаме највише напада нервни систем са органима чула и циркулаторни апарат. Доњи подаци за последњих 13 година о смртности у Београду од болести нервног система и циркулаторног апарата у вези са одговарајућим подацима у већим градовима Европе могу илустровати еволуцију патологије градског становништва. И ако морталитет од болести нервног система није довољан сам по себи без статистике морбидитета за карактеристични утицај велеградског живота на нервни систем, ипак навешћемо ради компарације индексе морталитета од болести нервног система и органа чула у упоређењу са индексима већих европских градова:

Г одине 1935

град Београд Беч Париз Берлин

морталитет на 100.000 станов. 110,11 136,54 138,48 161,48

Из ових индекса види се да исти расту и повећавају се у вези са порастом популације града. Много је осетљивија у томе погледу смртност од болести срца и крвних судова, која јасније и реалније приказује еволуцију