Opštinske novine

22

београдске општимске нееин#

си, и то: што ближе цркви и улазу — скупље, што даље — јевтиније, а на крају гробља, са тежим прилазом — бесплатно. Такво је било једно од првих решења. Доцније су Шпанци у Барселони крајем прошлог века за сиромашни свет изумели специјалне магацине-гробнице, где сахрањују мртваце на четири до шест спратова. Ови магацини-гробнице, пошто је свако одељење спојено са тлом земље, имају природан распад леша у повољним приликам!а убрзан, тако да кроз 3—5 година остају суве беле коске. Међутим, овај распад под обичним приликама, према квалитету земљишта, траје од 5—30 година. Од прилике у исто време са магациномгробницом уводе се и крематоријуми. Али овај је начин сахране у словенству, односно у источно-православној цркви од стране свештенства и побожног света, наишао на отпор и за то се нећу на њему задржавати. У државама где }е спаљивање лешева примљено, крематоријум постоји паралелно са обичним гробљем. Врло интересантно и уметнички лепо је решен гробљански проблем у Италији. То је народ који нарочито поштује своје претке и који се поноси њима. Тако италијански претци нису заборавили чак ни гуске, које су спасле Рим, и разгласили их преко своје историје по целом свету. Ова нарочита карактеристична црта италијанског народа нашла је и лепу награду. Стари су Римљани поштовали своје претке и остављали успомене на њих, по примеру Египћана, у облику лепих споменика. Зато је вајарство, уИталији, рођено на гробљу, достигло ненадмашну висину. Подизање пристојне ограде за гробље са лепим споменицима кошта доста скупо. Међутим Италијани су на врло леп и рентабилан начин решили то још у XIX веку помоћу зграде светопољске аркаде. (,,8ап1о сашро") у преводу значи гробље, или дословно „свето поље"). Светопољска аркада представља једну лепу зграду у облику дугачке галерије, која опкољава цело гробље. Ова галерија подељена је на три дела, помоћу колонаде, која ствара у средини врло красан ходник, обично под крстастим сводовима међу аркадама, које су ослоњене на стубове, а са обе стране ходника отварају се одељења. Ова су одељења одвојена једна од другог попречним зидовима, на чијем' су челу намештени стубови ходника. Испод сваког одељења налази се гробница, а у сваком одељењу подигнути су лепи споменици најукусније композиције, који су мајсторски израђени од стране талентованих вајара. Пошто италијански вајари у споменицима скоро увек износе земаљска дела умрлих, то су ови споменици увек разумљиви и интересантни за сваког. Средњи део светопољске аркаде, која је у облику дворане, одређен је за мртве великане те вароши, који су се ис-

такли чим било. Спетопољска аркада претставља фину колекцију споменика, где се шетате као у музеју. Са великим 1 задовољством ту човек проводи више дана и сваки се час зауставља пред новим лепотама, које нису биле јуче запажене, из којих добија поуке, а понекад и потстрек за добра дела. Гробнице се у овој згради наплаћују врло скупо; ту се зарачуна и амортизација уложеног новца, бесплатни гробови за сиромахе, као и уложени капитали за одржавање зграде и гробница. Иако су гробнице у аркади прескупе, ипак је за купца то рентабилно, пошто је скупи споменик обезбеђен од елементарних непогода, а ни посетиоцу драгог гроба не смета никакво невреме: пљусак, грмљавина, вејавица, сунчана врућина или кошава. Пошто светопољска аркада опкољава цело гробље, то исто претставља једно лепо двориште, у коме се врше сахране људи средњег сталежа као и сиромашних. Италијанско гробље обично се налази на нагибу планине. Стога се оно обрађује у облику тераса са лепим степеништима, Овакво гробље распоређено је у облику амфитеатра и, поред свега тога и ако је испуњено простим крстовима, врло лепо изгледа, због своје геометријске правилности и због чистоће, а такође је врло прегледно. Оваква гробља израђена су у Италији у многим варошима: Риму, Ђевови, и другим, а најлепше је оно у Ђевови. Наша гробља, као и руска гробља, дају подједнаки утисак једне дивље мешовите шуме, кроз коју су просечени код нас путеви, а у Русији стазе, са том разликом 1 што наше гробље има једну цркву, а руско има једну велику цркву и више малих разне величине. Ова се, разлика појављује због тога што су се код Руса носили мртваци у гробљанску цркву на службу заупокојене литургије, а после ове се је вршило опело. У великој цркви се је вршила општа заупокојена служба, а у малим по специјалној поруџбини. У цркву су покојника довозили на колима, из цркве до гроба преносили на рукама; због тога није било потребно да се израде путеви по целом гробљу, пошто су стазе ширине од 2 до 3 метра потруно задовољавале. У Русији су се гробови продавали у личну својину по специјалној такси и то: око цркве и ближе до улаза скупље, а што даље — јевтиније. Чим је било примећено да се је крст срушио, канцеларија је бележила број гроба и датум кад је крст срушен, па ако не би био крст у току десет година поново намештен, гроб се је прекопавао, а место поновно продавало за нову сахрану, а на основу законске одредбе о земљишној застарелости. Да бисмо попунили преглед гробља у иностранству морамо споменути финска гробља, где се је гроб наплаћивао од грађанства за време живота човека, рачунајући наплату у годишњи прирез. Такође не смемо изоставити