Opštinske novine

Гробља у инострансгву и код нас

23

стари тип гробља у иностранству, као ни гробље—парк. Стари тип гробља латинске и немачке расе скоро је подједнак, претставља групе гробова и споменике на парцелам'а, између којих су израђене лепе алеје са хладовином, са којих се м^огу слободно видети по целој парцели разни споменици и гробови украшени цвећем. Гробље—парк се разликује од старог типа гробља у иностранству само у толико што су путеви и алеје прави, геометриска правилност сачувана је око великих архитектонских објеката, а укинута геометријска подела целог гробља. Овај се тип гробља дели на скверове разне форме у великим блоковима, на којима се налазе више парцела, које су спојене алејама, путевима и лепо уређеним стазама. Прегледност парцела и путева у иностраним гробљима онемогућава на гробљу неморалне сцене, јер нема нигде места где би се непристојни посетиоци могли сакрити. Стога је и сам 1 надзор лакши и јевтинији. У новом типу гробља има увек и малих скверова у геометриским фигурама од 20 до 300 м! 2 , моји су предвиђени за доцније подизање већих јавних споменика као и разних објеката за потребе гробља, које унапред није могуће предвидети. При прегледу страних гробља у нашој земљи, чак и јеврејских, морамо приметити да је такође сачувана пуна прегледност гробља. Међутим на нашем гробљу наилазимо на младу шуму разног дрвећа, које расте заједно са жбуновима између гробова и на истим. На поједином стаблу понекад можемо да видимо дечурлију или раднике, који беру воће и ломе грање. Понекад можемо приметити да деца или одрасли погане гробове, јер сматрају да их негде за жбуном нико неће видети, а тоалета на гробљу има мало, а многи и не знају где се налазе. Поред великог броја чувара дешавају се и крађе, као и намзрни кварови споменика, иако се управа гробља на све могуће начине са овим бори. На петроградским гробљим;а у Русији, морали су се, услед честих крађа, подићи специјални магацини за чување скупоцених венаца и других ствари, које су се износиле на гроб само за време помена. Публика обично за тај неред криви управу, али ова није крива. Не смемо заборавити да се сразмерно величини и расту вароши повећавају и узрочници нереда и неморала и њихова вештина се усавршава. Наше је мишљење да је овом криво само уређење гробља као и сама публика, која ненамерно, украшавајући драги гроб жбуновима и дрвећем, ствара повољне прилике, то јест заклон за изгреде. Међутим, ако бисмо при почетнорл пројекту и извођењу истог имали то у виду, а уредба за одржавање гробља била више разрађена, важне тачке из исте стављене на знање публици, не би то било могуће, јер не би гробље било претворено у дивљу шуму. А одржавање истог било би јевтиније. Претва-

рањем наших гробљанских парцела из шуме у пољане не би се могло увредити осећање побожних људи, пошто се у светом писму у горњем цитату из књиге пророка Језекиља говори о воскресењу мртвих у пољу. Тешке материјалне прилике у животу поједин.аца, а и велики трошкови за општине око одржавања и сталног проширавања гробља или отварања нових гробља, створили су сложен комунални проблем у великим градовима у иностранству. Сада се и ми налазимо у истом тешком положају. Једно гробље је скоро попуњено до краја, а неодложна акутна потреба отварања новог, већег гробља захтева колосалне мајеријалне издатке. Сваки би, који има на гробљу свог драгог покојника, хтео да сачува његов гроб што дуже времена. Међутим 1 материјалне прилике не дозвољавају му да плаћа повећани турнус за сваких следећих десет година. А општини је тешко, чак и немогуће, да издаје гробове под повољнијим условима. У иностранству су овај проблем решавали на разне начине. Треба и ми да потражимо решење према нашим приликама, не заборављајући и нашу браћу друге вере. Ми смо мишљења да би било могуће подићи колективне костурнице-капеле, где бисмо сместили за увек костинаших других покојника, и то за минималну цену. Направљени апроксимативни предрачун показао је да би лепа костурница-капела за 1000 мртваца коштала 120 до 130 хиљада динара и то са стварно заузетом површином од 36 м 2 . Овакву би костурницу требало сместити на скверу који би заузимао површину од 120—130 м 3 , да не би велика костурница кварила општи видик, као и доминирала над другим 1 споменицима. У овом би случају гробљанска управа могла наплаћивати за једно место у костурници по 300 динара, са плеханим или бетонскиМ сандуком. На тај би начин општина добила 300.000 динара. Са сумом од 200.000 динара општина би амортизирала уложени капитал за изградњу костурнице и сандука и наплатила 5% интереса, а осталих 100 хиљада динара отишле би за куповину земљишта од 125 м 2 по 800 дин. за сваки метар. Осим тога на тај би начин било ослобођено земљиште од хиљаде гробова, што би износило површину од 2 велике парцеле са укупно 3.250 м 2 . У нашим приликама овај начин експлоатације гробља мислимо не би вређао наше људе, јер би, смештањем покојника у капели, истом било указано поштовање, а и религиозан осећај био би задовољен, а покојнику би био обезбеђен вечити мир. Да би се сахрана у капели омогућила и сиромашним треба наплаћивати суму од 300 дин. у десет рата у току 10 година, пошто се првих десет година наплати у првом турнусу. На тај би начин гробље било постепено амортизовано и дуже времена би служило за