Opštinske novine

Књ№жевни додатак

Капетан Радич Петровић

После повлачења аустриске војске из Србије, прешао је капетан Радич Петровић, оа своја три сина, у село Јаково. За његово мудро командовање и легендарну храброст одликовао га је ћесар капетанским чином! и племством угарским. Аустријски двор да би био сигуран од упада турских башибозука у Срем, постави, као најсигурнијег, капетана Радича за старешину кордона од Земуна до Бољевачког и Прогарског Комаришта. Срби трговци, који су дотеривали стоку и продавали је Аустрији, имали су у старом 1 капетану велику подршку и заштиту. Сам Карађорђе, бивши стражмештер у компанији капетана Радича, најчешће је долазио и дотеривао џелепе говеда и свиња. Чим је чуо за устанак на Орашцу, капетан Радич је оставио и пензију и старешинство и прешао у Србију. Пре прелаза у Србију дао је својим пријатељима велике суме новаца да купе топове, пушке и муницију. У одређени дан, дотерају оружје на Саву, Он пређе и узме га. Један део оружја да проти Матеји, да носи за Шабац Јакову, а остатак Карађорђу, који је, сазнавши за капетанов долазак, дошао у Остружницу да га дочека као свога побратима и најбољег пријатеља. Капетан Радич, као искусан командант, био је десна рука Карађорђева, Он је одређивао место за топове. Распоређивао војску и наређивао јурише. Нзеговој војничкој спреми има се захвалити за многе победе српских устаника. Пре устанка биле су три хајдучке чете у Србији. Једна Ћурчије Сремца из Босута. Ова је била страх и трепет за Турке, и с ове и с оне стране Дрине. Другу је чету водио Станоје Главаш, и то око Мораве, Ибра и западне Мораве. Трећу, најмању, водио је најмлађи од војвода, ускок Хајдук-Вељко, који је хајдуковао на истоку Србије. Капетан Радич био је необично вешт. Као командант целокупне војске, поред личне храбрости, био је хладан и у најтежим часовима присебан. Неумитан према кукавицама, а родитељски благ према јунацима. Иако стар, био је као младић, висок, крепак, људина огромне снаге, гласа крупног и отсечног, а погледа благог и родитељски милог.

При заузећу Београда упаде у кућу Адем бега Јојића, где му се на веру предају Адемова жена, затим жена Етен бега Селимовића и жена Осман бега од Ужица, која је тих данадошла у кућу Адем бега, као шшћа. Све три одведе Радич својој кући. Рекао им је да се распитају за своје мужеве, и кад их пронађу, он ће их вратити њиховим кућама. Тако су две отишле, а остала само жена Осман бега, Зобеида. Капетан Радич писао је у Ужице војводи Милошу Обреновићу да пронађе Осман бега, али овај одговори да није у Ужицама. Тако Зобеида остаде у кући капетановој. Једног дана дође Карађорђе у Београд у посету своме побратиму капетану Радичу. Кад спази младу кадуницу рече капетану: „Чујеш побратиме! Што кубуриш с талко лепим женскињем? Нека оде мој Петар (Јокић) по попа и нека му јави да одмах дође. Станоје (Главаш) нека оде по Јанка Катића, да ти буде кум крштени, а ја ћу бити кум венчани. Свакако се мораш венчати, а лепше и боље жене од ове младе кадунџике нећеш наћи. Да сам, којекуде, као некад за то, одмах би је привенчао за се". Капетану, као старом човеку, не би мИло ово што Карађорђе предлаже, па рече: „Бог с тобом, побратиме, шта ће мени то грешно дете? Нека она себи тражи прилику, а мени ваља гледати нешто поматорије, да се не стидим". Карађорђе, да би прекинуо даљи разговор, зовну кадуницу и упита: Кадунчико море! Или, којекуде, волиш поћи за каквог младог бећара, или за мога побратима Радича? Кажи ми праву истину". Кадуница, која се већ беше свикла на кућу капетанову, и којој би било тешко да се с неким потуца по белом свету, одговори Карађорђу: „Кад већ мора бити, онда волим поћи за капетана Радича, мога господара, него за неког другог, кога не знам". И тако се кадуница Зобеида покрсти, на крштењу доби име Зорка и венча се за капетана Радича. Увек је капетан говорио Зор-