Opštinske novine
4
Београдске општинске новине
је ова ступила на снагу само у погледу прописа о величини градилишта, намени земљишта, врсти насеља и висине зграда. Дефинитивна израда регулационог плана и уредбе скопчана ј-е са великим тешкоћама, нарочито због тога што још није постигнута ни начелна сагласност са надлежним државним органима о будућем београдском железничком чвору са местима будућих железничких станица, ни о пристаништима и главним сувоземним саобраћајницима са будућим мостовима, а од решења тих питања зависе многи други елемзнти регулационог плана. Сада се ради на решавању свих тих питања, те се можемо надати да ће у 1941 години сви уређајни основи бити дефинитивно донети и одобрени.
2. Водовод један од најважнијих техничких проблема града је снабдевање грађана довољном количином здраве пијаће воде. Овај проблем, још више него остали технички проблеми у Београду, у тесној је вези са брзим развојом града, а нарочито са брзим порастом броја његових становника. Али повећање количине потребне воде у Београду не расте у истој сразмери као и број становништва, већ скоро два пут брже, што долази од културног напретка становништва и самога града. Од светског рата овамо београдски водовод није се развијао оним темпом који би одговарао наглом развоју града и порасту броја становништва, и последица тога је да наш водовод, нарочито у летњим жарким данима, није увек у могућности да избаци ону количину воде која је у тим данима потребна становништву. 1920 године број становника у Београду износио је око 110.000 и — рачунајући годишњи пораст од 3% — Београд ће имати 1970 године око 1,000.000. становника, са претпоставком да неким непредвиђеним околностима не буде ометан у своме нормалном развитку. Што се тиче потрошње воде водовод је, према подацима Управз водовода, дао: 1919 године око 3,000.000 м 3 воде или око 8.200 м 3 дневно; 1939 године око 19,000.000 м 3 или око 52.000 м 3 дневно; док 1970 године према напред изложеном водовод треба да да око 124,000.000 м 3 воде односно око 340.000 м 3 дневно. Да би водовод могао да одговара своме важном задатку, треба да се у првом реду надокнади оно што је у скорој прошлости пропуштено на његовој изградњи, како би ое исти довео у склад са данашњим потребама становника које већ захтевају дневну пролзводњу од 70.000 м 3 воде.
У исто време треба водовод изградити с обзиром на будући број становника и на будући пораст потрошње воде. И на једном и на другом ради се у београдској Управи водовода интензивно. За побољшање данашњег стања изводе се, према подацима Управе водовода, следећи радови: 1. — Искоришћење подземне издани дела Макиша израдом „Јужне натеге" са 26 бунара и 8 нових бунара дуж старих натега; 2. — Израда новог армирано-бетонског довода преко Макиша пречника 900 мм. који треба да омогући довођење на филтарску инсталацију на Белпм водама максималне количине речне воде и преуређење водостанице на Шабачком друму. 3. — Полагање четвртог главног водовода пречника 700 мм. од Белих вода до резервоара на Дедињу и подизање нове потисне станице, која ће омогућити потискивање у варош целокупне количине воде са инсталацир за пречишћавање исте на Белим водама. 4. — Израда два велика резервоара сваки од по 20.000 м 3 запремине. 5. — Набавка машина, алата и материјала за потребе снабдевања вароши водом у случају рата. 6. — Набавка водомера и уређење мреже. 7. — Проучавање свих изворишта, која могу да дођу у обзир за будуће снабдевање водом Београда. Овим радовима, чији се завршетак предвиђа до краја 1941 године, постићи ће се производња дневне количине од 83,000 м 3 воде на Белим водама (од којих 25.000 м 3 речне воде), која ће се кроз четири главна водовода моћи потиснути делом у доњу а делом у горњу водоводну зону. На тај начин биће за прве две године задовољене потребе. За задовољење будућих потреба Управа водовода, уз учешће нарочитих стручњака, врши сада студије већег обима, чији је циљ стварање сигурне базе за рационалан и благовремени развој водовода у свима њиховим деловима за један дужи период времена. Овамо спада у првом реду истраживање нових могућности за снабдевање Београда водом, пошто Макиш и Беле воде не могу да задовоље будуће потребе. И ако ове студије још нису завршене оне су ипак већ показале да ће будућа изворишта за повећање потребне количине воде бити у самом атару Београда и његовој ближој околини. Да би се постигло осигурање потребне количине добре воде Београду за дужи низ година, биће, према калкулацији Управе водовода и досадашњим студијама, потребно да се инвестира сукцесивно сума од око 350 милиона динара не рачунајући евентуалан даљи пораст цена радне снаге и материјала. У ту суму улазе трошкови за каптаже и филтре, за главне доводе, пумпе и машинске инстала-