Opštinske novine
Технички проблеми прес тоницб
5
ције, за резервоаре и за уличну мрежу заједно са трошковима експропријације. Београдска општина мора да осигура наведена финансијска средства, јер би ое у противном поновила стара невоља са несташицом воде и то већ у најближој будућности, — можда већ 1943 године. 3. Саобраћај И ако је у последње време много урађено на побољшању градског саобраћаја у Београду, саобраћајни проблем код нас ипак постоји и он, и према данашњем стању, а још више због наглог развитка града и брзог пораста његовог становништва, захтева радикалне промене и побољшање саобраћајних објеката. О овоме проблему у последње време много је дискутовано и писано. — Тако је у бр. 10 „Београдских општинских новина" од месеца октобра 1940 године, а под насловом „Преуређење и побољшање градског саобргћаја престонице", објављен један стручан и документован чланак инж. г. Александра Дојчиновића, помоћника директора Дирекције трамваја и осветљења, у коме је детаљно описано стање градског саобраћаја и у коме су дате сугестије шта треба урадити да ое тај саобраћај поправи онако како би одговарао данашњим и будућим потребама престонице. Ради потпуности ове студије, изнећемо овде у главним цртама само најважније потребе градског саобраћаја, користећи ое подацима из поменутог чланка. Да би се побољшање трамвајског и аутобуског саобраћаја постигло, требало би, према програму Дирекције трамваја и осветљења, у року од наредних пет година набавити 100 трамваја (моторних кола) и 110 аутобуса, а сем тога изградити нову аутобуску гаражу и трамвајски депо, набавити резервне делове за возила, опремити и проширити радионице, извршити допуну и дуплирање трамвајских линија и изградити потребне електричне потстаницз. Сем тога требало би и код нас увестл једну тролејбуску линију на пробу и у ту сврху набавити за прво време десет тролејбуса. Све ове инвестициЈе претстављају приближну вредност од 200,000.000.— динара, али тај издатак био би рентабилан за Општину, јер би се њиме знатно повећао приход, који Општина има од превоза путника, а у кст-о време задовољио би ое пословни свет и грађанство престонице. И ако данас у Београду још није актуелан подземни градски саобраћај, за његово доцније увођење врше се већ сада у београдској општини припремне студије, — како би се благовремено могло резервисати потребно земљиште за то и при даљем изграђивању вароши водило рачуна и о тој будућој потреби.
4. Калдрмисање улина и аугова Атар Београда са Земуном има површину око 14.100 хектара или око 141,000.000 м 2 , од које површине спада на улице и путове око 440 хектара или 4,400.000 м 2 . Дужина улица и путова износи 380 км. или 380.000 м 1 . По броју Београд има данас 1300 озваничених улица, не рачунајући оне безимене, које се парц-елисањем великих имања сваке године отварају. Све општинске установе после светског рата поклониле су највећу пажњу питању калдрмисања улица и путова као комуналном проблему велике важности и благодарећи томе урађено је на томе пољу грађевинске делатности врло много. За то време утрошено је за калдрмисање београдских улица и путова око 450,000.000,— динара, чиме је створено данашње стање, које се у цифрама може изразити овако: Број калдрмисаних улица данас износи 950, чија дужина износи 280.000 м. са површином од 3,300.000 м 2 . Од те површине спада на савремену калдрму око 1,900.000 м 2 , а на обичну око 1,400.000 м 2 . Али из ових података произилази и чињеница да Београд и данас још има 350 некалдрмисаних улица и путова, у дужини око 100.000 м, а са површином око 1,100.000 м 2 . Проблем калдрмисања састоји се у томе што, поред још некалдрмисаних улица и путова које треба што пре снабдети калдрмом и то по могућству модерном, треба већ израђену модерну калдрму великим делом обновити, јер је дотрајала, даље треба стару обичну (турску) калдрму у интересу саобраћаја већим делом заменити модерном и најзад треба у многим улицама — главним саобраћајницама модерну калдрму реконструисати у вези са извођењем регулационог плана, по коме се такве улице морају проширити. Решење проблема калдрмисања захтева, поред израде нове калдрме у некалдрмисаним улицама у површини око 1,100.000 м 2 , обнову 430.000 м 2 дотрајале модерне калдрме, замену старе обичне калдрме са модерном у површини бар око 400.000 м 2 и у вези са извођењем регулационог плана око 20.000 м 2 , тако да укупна површина новог калдрмисања које треба извршити износи око 1,950.000 м 2 . Према апроксимативном нашем прорачуну задовољење само овз једне потрзбе коштаће Општину око 330,000.000,— динара, не рачунајући трошкове експропријације без које се ови радови не могу успсшно извршити, ни трошкове за подизање инсталација (водовод, канализацију и др.) које треба са калдрмисањем истовремено положити. 5. Канализација За једну модерну варош од велике је важности да она има добру канализацију са