Opštinske novine

6

Веогрвдсне општинске новине

којом треба да су везане јавне и приватве зграде за становање, као и све индустријске зграде (фабрике, радионице и др.)Имајући у виду ту важну потребу, која служи не само одводњавању вароши, већ и поправци хигијенских прилика у граду, отпочела је планска израда београдске канализације још пре светског рата и она је по тадашњем програму и за ондашњи атар Београда имала бити завршена 1914 године. Ометана ратовима и наглим проширењем атара престонице, Општина је морала свој првобитни план према потребама у неколико махова мењати. — Због тога, а још више због недостатка потребних финансијских средстава, читави крајеви и сливови Београда немају своју канализацију, а исти је случај и у Земуну. Последица тога је плављење читавих крајева, као и то да се и данас још у великој мери износе фекалије из сенкгруба примитивним средствима, што никако не одговара хигијенским захтевима једне модерне вароши. Као технички проблем, израда канализације у појединим улицама компликује се код нас често тиме што се, због немања довољних финансијских средстава, често одобрава израда калдрме пре полагања уличне канализације, те се доцније таква калдрма, приликом извођења канализације, мора рушити. Зато би требало изради канализације у још некалдрмисаним крајевима дати првенство испред калдрмисања. Крајеви, односно сливови у Београду који немају канализацију јесу у главном следећи: а; Дунавска падина од Стругаре Прометне банке низводно до границе атара заједно са насељем Кнеза Павла (раније Карабурма); б) Јужна падина Миријевског брда између Новог гробља и државне Опсерваторије до границе; в) Аева и један део десне падинз Чубурског потока; г) Цео слив Мокролушког потока од Булевара Ослобођења источно до границе атара, где није израђен ни главни колектор; д) Слив Бањичког потока, изузев чиновничке колоније на Вождовцу и десног Колектора дуж Аутостраде на авалском путу; ђ) Т опчидерско Брдо и Дедиње, где јз израђена канализација само: у Булевару Кнеза Александра Карађорђевића, у улици Љутице Богдана (са неким споредним околним улицама), у Булевару Војводе Путника, у једном делу Румунске и у Толстојевој улици и у улици Леди Каурди. (Улице на Сењаку, Ђурђевом Брду и изнад „Господарске механе" имају такође канализацију); е) Цео слив Топчидерске реке рачунајући ту села Раковицу и Кнежевац, као и Чукарицу (сем Трговачке улице), а нема канализацију ни село Бањица. У Земуну где се канализација због конфигурације земљишта (ниске и високе зоне) изводи на ниским теренима по двојном систему

(засебна кишна и фекална канализација), није још израђено и то: а) у ниској зони 16 колектора кроз 31 улицу са одговарајућим огранцима; б) у високој зони 31 колектор кроз 75 улица са одговарајућим огранцима. Укупна вредност још неизграђене канализације, према апроксимативном предрачуну Отсека канализације и градског Одељка у Земуну, износи: За Београд око 300,000.000.— динара За Земун око 120,000.000,— динара Укупно 420,000.000,— динара рачунајући данашње цене материјала и радне снаге.

б. Јавне зграде Један од крупних комуналних задатака града је и подизање нових зграда, које спадају у његову надлежност. По разним законским обавезама градска општина је дужна да се стара не само о чисто општинским зградама, већ и о народним школама и о полоцијским и судским зградама. Што се тиче самих општинских зграда, престоничка општина има да задовољи још многобројне потребе. Овде ћемо навести само неколико главних. Пре свега Београд нема још свој репрезентативни општински дом, ни зграде за остале своје установе које по природи свога пословања треба да буду одвојене од главне Управне зграде. Од санитетских установа треба подићи неколико болничких павиљона, породилиште, санаторијум за грудоболне, неколико амбуланти, градски хигијенски завод и неколико купатила у разним крајевима града. У борби против обољења својих грађана Општина је дужна да се стара да се њено грађанство снабдева са животним намирницама из установа које потпуно одговарају хигијенским прописима. У ту сврху Општина мора у најкраћем времену да подигне модерну кванташку и неколико модерних покривених локалних пијаца са подземним хладњачама, нову кланицу снабдевену са потребним инсталацијама за хлађење меса, један модерни централни млекарник, место садашњег примитивног снабдевања Београђана млеком. У хигијенско-санитетске установе убрајамо и подизање новог централног гробља, чије је место већ одређено у „Маринковој шуми" и где је већ почело сахрањивање, пошто је садашње ново гробље већ препуно. И ако је Општина после светског рата подигла више зграда, које служе социјалном старању сиромашних грађана, ипак она има још и на томе пољу свога комуналног рада многа нерешена или недовољно решена пи-