Ošišani jež

осебно место у нашој периодици заузимају часописи и листови у рукопису, умножени под индигом или литографисани, а који због свог малог „тиража“ представљају праве раритете. Они су настали у временском периоду од седамдесетих година прошлога века до краја другог светског рата, и то под такозваним ненормалним условима: у концентрационим, заробљеничким и војним логорима, на линији фронта, у илегалству и конспирацији, у затворима, у средњошколским и студентским круговима, ,друштвима, каванама, односно на свим оним местима где су се скупљали истомишљеници, спремни да кажу и слободнију политичку, хумористичку и сатиричку реч, или да подсете, подуче или просто забаве своје читаоце. Иако рукописни, уникатни или у малом броју примерака, имали су своје јавно дејство, функцију, ишли су од руке до руке. Њихова вредност није била уједначена. Некада су их уређивали и сарађивали у њима угледни писци, а некада лица бе'з публицистичког и књижевног дара, а некада опет средњошколци који су „опробавали перо“, с мање или више успеха, пре него су стекли храброст да своје прилоге пошаљу познатијим гласилима. Ипак, без обзира на књижевни и публицистички квалитет, ови часописи и листови имају извесну вредност као документ и сведочанство једног времена и средине. Посебно је питање сарадника и уредника рукописне периодике. Готово је редовна појава да је у њој број малих писаца већи од оних значајнијих. Најчешћи је био случај да се њихова новинарска и књижевна делатност и активност свела само на та гласила. Сарадници су тада редовно припадали одређеном сталежу и професији. У таквим случајевима обично су књижевни прилози попримали извесну некњижевну функцију. Међутим, могу се наћи примери да су се у овој периодици јављала и имена која су већ била стекла књижевни, публицистички и ,друштвени углед. Карактеристичан је за ову врсту публикација сусрет у истој „равни“ прилога о непосредним збивањима, текстова насталих у тренутку објављивања, и оних прилога који су у публикацију доспели уредниковим одабирањем, а стваралачки су продукт друге епохе и средине. Том реалношћу укрштања није нарушен један од основних принципа периодике - информативност и савременост. Али се отвара питање које је од крупнијих имена директно сарађивало у периодици о којој је реч, а које је доспело на њене странице ,„преписивањем“ сарадника по сећању.