Ošišani jež

СВАШТА НА ОВОМ СВЕТУ

Италнјаиски лкстови са задовољством поздрављају изјаве министра претседника Париа и министра спољних послова де Гаспарија у којима о.ни траже да се Италија у свему изравиа са нвродима који су се борили против фашизма. Листови сматрају да ie овај захтев само лргична последица политике досадањих влада и израз личности њихових претоедника. Бене дето (Кроче) из прве владе како се по самом имону види добро |е говорио. Бон уоми из друге владе показао ie да смо ми добри људи. Како бог трећи пут похдаже Пари и де Гаспари могли су с правом да траже да будемо ал пари са уједињеним народима. Пошто ie овако разјашњена досадања италијанска попитика очеку!е се да Г.е се лретседник следеГне владе звати Примо (први) а после његв могао 6и опет доГ.и Дуче.

НЕПРАВЕДНА ОПТУЖБА

На америчкв оптужбе Да су lUßainapcKs банке помогле немачки ратни напор јвдан п.ретставник банака изјавио te: Нама је веЦ доста ових напада и HetseMO да дозвопимо да нам се сваког часа приговара. Тачно је да ie роба ишла у Немачку а паре долазиле у Швајцарску, али смо се њима помагали ми а не Немачка.

ВРАНА ВРАНИ ОЧИ НЕ ВАДИ

Рим, 23 нозембра Дописник Pairepa Јавља из Рима дв писта италијанских ратних злочинаца, којимо треба да буде суђено, обухвата преко 11.000 фа- : шиста и саучесника фашистичког режима. До сада, међутим, ни је-‘ дан судски процес поведен против ратних злочинаца није успешио приведен крају. Један страни новинар нашао је један врло убедљив разлог оваквог поступка италијанске влзде према ратним злочинцима. Наиме,

v „Високој комисији" за чишћење Италије од фашизма, налазе се и два члана чија имена фигурира|у на листи оних који треба да 6уду очишћени. Чак и против самог претседника „Виеоке комиси]е", соди.!алистичког првака Пјетра Кеј нија подигнуте су оптужбе, поткрепљене несумњнвим доказима, да ie активно помагао фашистички покрет да освоји власт и уништи демократију у Италији.

"АТОМЦИ" У БУБЊУ

Нвд»|у се свакој згоди да лове у мутној води, ко |е бистар вир; мисле птице старог кова политичког би-ће пова ал' свуд влада мир.

СПОРАЗУМ СУЛТАНА ШАРИРА И КРАЉИЦЕ ВИЛХЕЛМИНЕ

У Индонезији изгл.едало ie да се ситуацжа знатно поправила јавља Ра|тер. Британски и хопандски војни претставници успели су да се споразумеју са новом владом, која ia ових дана образосана. Султан Шарир изјавио је да ie ои спреман да сарађуЈе са врховном командом; удружених британско-холандских трупа. Чим се сазиало за ову bsct краљица Вилхелмина послала ie султану богате дарове. Ме-Цутим, |ош истог дана Индонесци су у Сураба;и похватали и побили цео штаб једне холандске јединице. Упитан о томе султан се збунио. Овај... OHaii... ia сам сасвим спреман да сарађујем са вама рекао is али изгледа моји Индонесци неГ.е ни са мном.

МИЛОСТ НЕМИЛОСРДНИМА!

Линебург, 23 новембра Овде ie изречена пресуда над чуварима и мучитељима из „Лоropa смрти" у Белзену, који су скривили смрт преко 35.000 људи. Како се и очекивало, суд ie својом пресудом осћободио сваке казно 14 од тридесет оптужених. Оваква пресуда наишла ie на велико одобравање и изазвала огромну радост код осталих оптуженика, кр'(и чекају на суђење. Остели осуђеници имају права на жалбу у року од 14 дана. Како ie број 14 испао срећан, верује се Аа lie и остали оптужени бити пуштени на слободу и да Ке се на кра!у констатовати да cv 35.000 људи сами криви за свову смрт-

РАТНИ ДОБИТНИЦИ

Шест стотина богаташа упознаћг |авност наша и сав њихов грех. Док су гладне биле масе, пуннли су они касе сад плаћају цех.

ТУЂИ ХУМОР

Ми смо за добре суссде ие односо, коЈи се засииваЈу на узајамном разумевању нашИх иигсреса. („Штурмовак" Софија)

СУДНИЦА

Изволи напрсд, Геринг, ти си наш једини преостали вођа! Не, драги Хес, изволи ти напред, ти си био Фиреров заменик!

НИКАД СВИМА ДОБРО

Клд саст®вл*»м владу какву ми желимо онда су Французн незадовољни, а кад бих м>огао састзвити владу какву они хоће, оидо смо ми незадовољни.

Крижари

„Н.Д.Х." давпо i оде у naic'o. али остави чедо опако: то су Ко су у ствари? Слуге нациста, јамари стари. Оде им Анте, страда им „влада“, али другима они су нада. Г де год сад могу злочине врше усташки завет да не прекрше. Под плаштом вере и светих слика вуче се банда тих раз&ојника. Бројна је *војска што „чуда“ ствара: „бригаду" чине два-три „кри ■ . жара шест или седам кад их се скупи, акцији већој „корпус" приступи: кокошке краду, односе јаја... У иностранству дигла се граја: „Тамо се бори брат против брата, тамо /е поприште грађанског рата“... Али се народ сам од зла брани и такву гамад сдожно тамани.

ЗА ПОЧИЊЕНА ЗЛОДЕЛА ЗЛОДЕЛУ ЈЕ СМАЊЕНА КАЗНА

О. суђењу белзенским злрчинцима, Koie је прсле два месеца завршенр у Линекбургу Рајтер јааља следеке појединости: Нарочито се noj«a вио интересаПтан проблем у вези са пресудом оптуженог Злодела који је осуђен на дожиеотну робију. Како је њега британски војни суд још раније осудио на смрт настало је питања како ke се извршити обе пресуде. Ако би Злодел био обешен друга пресуда остала би неизвршена и он би избегао робиiy. Зато ie било одлучено да на робији остане до смрти, која ke му се урачунати у казну. Међутим, у овом компликованом случагу настала }е још века пометња iep ie Злодел затражио помиловање и како се сазнаје,, Доживотна робија му је смањена у

пола, док |е смртна казна остала на снази. Злодвл има сада 35 година и не зна ce колико још може да живи па ie сад настало питања колико година износи она половица робиГ|lе која му ie опроштена. Цео низ лекара прегледао |а Злодела и није могао*да се сложи, неки су оценили да he живвти 15 а неки 50 година. На крају ситувцију је спасао практичан и промуКуран судија. Према његовом предлогу Злодела треба наизменично један дан држати у затвору а други ra пуштати на слободу, затим га опет затварати и пуштати све до смрти која му ионако не гине. Тако ће и просуда бити извршена а и Злрдед Hehe бити оштеће«.

ЈЕШ

24 НОВЕМБАР 1945