Ošišani jež

KAKO DIŠE NAROD

Doživljaji Malog Đokice

PAJA zvani Gundelj kućevlasnik i bivši grosista, ne može da živi bez mrsa i smoka, pa s vremena na vreme trkne u selo, ili, kako on stručno kaže, siđe u narod. Taj narod, izgleda, žrvi u uvalama ispod trošarinskih stanica, i kada gazda-Paja tamo silazi, zna kod koga će da svrne i s kim će da izmenja jadikovke. Posle, kad se popne u Beograd, rozveze kakvo je stanje do I e u narodu i kako narod diše— Seljak je nezodovoljan glasi njegov obavezni zaključak kad pristane da ga sluša neki rođok po ženinoj liniji. Vi znate samo za vaše varoške frontovce, ali ja siiazim u narod. Ovoga puta seo je na voz sa svojim unukom malim Đokicom, da mu na licu mesta istera bube iz glaveJoš poodavno je čuo za jedno banatsko selo, da u njemu ima jakih domaćina i da se može nabaviti i tičije mleko— Ali pazi ti, anatemnjače, da ne zucneš koju, kao što umeš, jer čemo se vratiti praznih šaka! Na stanici u Tomaševcu gazda-Paja je prišao sredovečnom seljoku što se , spremao da potera kola, po običaju ga nazvao prijateljem i pitao kuda vozi— Za Botoš odgovorio je ovaj. I mi čemo tamo- A pošto ćeš, prijatelju, da nas povezeš? Prijatelj se nasmešio i pokazao jake bele zube: Nipošto! Nego, sedajte onako, ima mesta. Dok su se penjali preko lotra deda je šapnuo unuku: Odmah se vidi pravi domačinZadovoljan što se namerio na čoveka iz naroda ,gazda-Poja se pofevaho svojim seljačkim poreklom: njegovi preci nisu se doselili u varoš iz пеке druge varoši, nego baš iz pravog sela. E, kamo sreče da sam ostao sefjočina, kud bi mi kraj biol Ali me stalno nešto vuče ka selu završio je svoju ispovest i stao se raspitivati šta se može gde nabaviti u ovom krajuKola su se kotrijala nivelisanom ravnicom. Na horizontu, nazirao se traktor kao lađa na pučini. Težak je seljački ’leb! saosečao је potomak seljaka- Sigurno, mnogo rodiš, prijatelju! Seljok šljicnu konja: Jašta nego radim- Velika nam zemlja, treba više rgdne snage, ali se molo napregnemo i stignemo— A siromašni, valjda, neće da rade?.. jes’, ima ih koji su siromašne pameti, te neće da uvide da bi kod nos živeli sto puta bolje. Ali poloko, uvideče. More, prijatelju naže se bivši grosista ja bih ti rekao nešto..A kako se ti zvaše? Laza Tomin. More, Lazo, strpi se još malo, neče to dugo trajati. Seljaka ove reči ne iznenadiše: Dabome da neće- Videčeš samo šta će biti noprolečel Deda namignu unuku i prihvati: A vi u selu držite da če naproleće?.. Pa ja, imačemo naproleče i više zemlje i više radne snage... Najteže smo več pregurali- ћ Razumem te, prijatelju, razu? mem- I mi se tome nadamo. Nego, recider kako vi, onako, izlazite na kraj s o n i m a? Kojima? Pa onima što bi vas popili u čaši vode da mogu. Seljak se osmehnu: Kako? Pitaj • njih- Mogu da kevču, al’ ako bi hteli da ujedu, zube bi im razbiliOpet je bilo topšanje po seljačkim leđima. Deda-Paja nije skoro čuo tako nešto prijatno i sav se caklio od miline. Svaku је reč u moždone vijuge, kako on voli da se izrazi, pa će sve da prenese onoj frontovskoj svojti. Alal vam čufte! A kako ste, bolan, tako ojačoli?!

E, dobro smo organizovani, Ako, akol Ništa bez organizacije. Vidiš ti, Đokice, organizovali se Ijudil To mi se sviđa. Dobro, prijatelju, a kako onima ide obrađivanje zemlje? Laza Tomin tačno je odmeravao snage: Tu smo mi, bogme, jači vrednije гике, više mašina, veći prinosA kad ih jednom nestane kao lanjskog snega, biće blagostanje što nikad nije bilo.He, he, šeretski se nasmeja gazda-Paja bože-zdravlje, dočekaćemo i tol Моге, vama na selu i sad je bolje nego nama u varoši: ako toliko dirindžite, bar imate svega u izobilju— Ne možemo se potužiti- Dobro jedemo, dobro se odevamo, imomo što nam treba, a ove godine, pored svega, ostače meni i mojima jedno še’set hiljada u gotovu.

Toko, tako, pljeskao ga je varošanin po leđima sanirajte se vi, sanirajte! Mi u varoši, pravo da ti kažem, mnogo smo zaostali... Laza se okrenu; Kako gde- Treba da se povežetel Isprva je teško, a posle sve ide scrmo od sebe--. Ja, ja, mrmljao је gazda-Paja tako |e, ništa dok se ne vežeš-. Dok su kola ulazila u selo, čiji je plon izrađen po ugledu na rafove, Laza se sečao kako su se oni povezivali: Govorili su nam da smo lenštine i da ništa nećemo postići. A kad su vide+i šta mi možemo, oni okrenuli drugi list pa vele: »Neče oni to izdržati, posustače...« Prođe jedna godina, prođe druga, mi se držimo, a oni nadovezuju: »Dodijaće im |ednog dona, te če uzeti kopu i otiči k vragu.« Lud je neko da beži od dobra! dopunjuje razdragani saputnikNeka oni idu k vragu! A reci mi, zdravlja ti, koliko vas ima takvih? Sedamdeset pet porodica— Dosta, bogamil Dabogda se množili! nazdravi privatni otkupljivač smoka i mrsa i potapša seljaka desetak puta, a posle malog predaha

zapita gde bi ovde mogli otsesti, a ako treba, i prenočiti. Haj’te kod mene odgovori seljak bez dvoumljenja. Evo, skoro smo stigliGuske su se razmicale gačući zbog uznemiravanja. Kola su skrenula s druma, a Laza sišao da otvori kaP'i u - ... Jesi video što su silnil likovao je deda pred unukom- Oni tvoji frontovci u varoši pričaju koko kobajagi slabe kapitalistički elementi u selu, a ono, bre, ovi ovde ućutkali narodnu vlast, nigde je nema! Organizovali se, ispovezivali k’o sedam prutova, rade Ijudi i danju i nočul Jesi čuo šta kaže ovaj elemenat? u nijih da dirneš, ima revolucija da bukne. Sile su, bre, i poi Žena u dvorištu priveza raspaljenog psa, kotne je dodijao birokratski život, a Laza uvede goste u sobu sa svežim molerskim cvetićima. Seljaci se ovde oblače po varoški, i nameštaj im je kao u varoši, a iz pritvorenih ormona izviruju nizovi vešalica sa šnajderskim koputima i haljinama. Domaćinski, nema šta! ushičuje se Paja odmeravajuči krevetska brda od perina i jastuka. Pređoše u drugu sobu, čiju je četvrtinu zapremila gojazna ziaana реб Laza i njegova žena ustumarali se da nečim ponude goste, a njih posadiše za sto prekriven čistim čaršavom. Pošto је ostao s unukom i spremao se da ga uči pameti, deda-Paja odjednom razrogači oči; Sta je, bre, ovo?! Koje? zapita dečak, kome su rvoge utrnule od vožnje, pa je prislonio glavu na sto. Pa.- ovo na zidovima! Đokica pogleda lepo uramljene slike i pršte u smeh: Zar ne poznoješ, deda ? Ovo je Tito, ovo Stoljin, ovo LenjinDeda đipi od stola; Sta, naopako! Pa ovo је, bre!.. Manj oko nije nateran... Unuk razložno primeti; Kako nateran, kod su učutkoli narodnu vlast i sad čekaju da je sasvim nestane? Cuše se koraci, s Lazom uđe i unuče od pet godina, a uzbuđeni gazdaPaja jedva se nekako pribra, svestan da njegovo zaprepaščenje ne bi bilo umesno kraj onih slika- S mukom se saže da pomazi dete i s usiljenom dobrodušnošču upita: Kako sluša, a? Sve čuje dade seljak uobičajeni odgovor. Je li, prijatelju, prigušivao је gost svoja osečanja otkuda ti ove slike? Jesi to sam nabovio?

Laza je bio ponosan: Jesam, preko zodruge— Zar ima neka zadruga za nabavku slika? Laza to shvati kao šalu pa se nosmeja. Ama, preko naše seljačke radne zadruge. Seljačke, radne?! ote se gozda-Paji. Zar nisi čuo za nošu radnu zadrugu »Prvi oktobar«? Nagrodu smo dobili, dvadeset hiljada novine su pisale, izišle su i slike Veljka Dragojlova, Bogoljuba Jovonova, Lazara Cizmaša, koji su isterali trideset pet metara kukuruza po jutruGazda-Paja pokuša da se kofikotoliko razgali; Cuo sam, dabome da som čuo. A to je vaša zadruga? Pa čestitam! Hvolal Haj’te, založite se malo, dok пе stigne ručok. Nemojte zameriti, nismo se nadali gostimaGazda-Paju je prošla glod, ali ga je morila radoznalost: Mene zanimaju ti vaši seljački problemi. Kako se vi to obračunovate s onima? S kulacima? S kulacima? Laza sede i uze dete na krilo. Pa eto, ranije su im radili budzašto golje i siromasi, a sad koji su iole svesni prilaze namaTako kulaci ostaju bez radne snage, moraju somi da obrođuju zemtju i seljak pokoza svoje bele zubeKukaju, hule na porez, na otkup, na sve.Seljački potomak se podboS i kao nemarno zapita: A ono naproleče, koko misJite?-. Eto, objašnajavao је Laza i nudio goste tek smo u jesen ušli a več se nam se tri porodice javile; do proleča biče i-haj, biče sto porodica ima sva zemlja od Botoša do Lazareva i Zlatice da bude naša! A što је glavno, biče više zadrugara. Ko voli da kle brže, mi ga primamo-. Bivšem grosisti bilo је iznenađenja angro- Umorio se več od zapitkivanja, i da bi izbegao susret sa Đokičinim očima, pomilovao je Lazino čutljivo unuče— A umeš li ti nešto da pričaš, junačino? zapitao je teška srca— Zna on da recituje pohvaho se mlađi deda- Hajde ono poslednje što si naučio u obdoništu! Imate i obdanište? zapanji se gazda-Paja. Nego? Sta bi radili 5 decom? Dve vaspitačice čuvaju dvadeset devetoro dece, a dvadeset devet majki seku i beru kukuruz. Cutljivo dete, koje nije izgledalo da ume ni bele da proslovi, počelo је da se dere kao da je ne letnjoj pozornici- Piskavom glasu jedva je stizalo vazduha da skoro otpeva: »...naše mile dike Demokratske Federat'rvne Mlade Republike--« Опо »Mlade«, mesto »Narodne’, samo je dizalo polet recitacijeLaza iziđe na časak, dete zopišta o radu i brigadama, a Poja-Gundelj uhvati se za glavu; Ama, je li ovo istina? Da li ja пе sanjom? Đokica udesi da izgovori bezazleno Cim se Ijutiš, deda, znači da si budan. Pretstavnik stare profiterske generacije upinjao se da sebe razuveri: Kakve radne zadruge! Neka priča kome drugom! J.a sam svojeručno čitao u novinama da su te radne zadruge stvar budučnosti... Gde smo mi ovo zabasali? Znaš gde? objasni unukU budućnost

M. Stanković

Ljepotica

Sto se ova uobrazila? E, pa izabrana je za mis poljoprivredne izložbe!

4

16 OKTOBAR