Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

14

и многобројна поља рада остављале су другим људима — удружењима и радницима, а то је од њихове стране потпуно правилно. 4 оно што су наше земљорадничке задруге до сада посштигле ч џрадиле толико је важно, велико ч значајно да им сваки истински џи прави Србин мора рећи свала цч пошпомагати иг у свима приликама ч временима. Јер оне су, помоћу тако рећи наших неписмених сељака — и оно мало школованих људи који су им прилазили — учиниле много на економском, културном и у неколико просветном пољу; оне су показале и доказале да је наш народ жудан знања и већега умења; да он жели, хоће и може да буде имућнији, умешнији, здравији и просвећенији, само кад се мудро, паметно, обазриво и искрено ве њим поступа; кад му се лепо показује све оно што је за њега лично а нарочито за његову драгу отаџбину боље, корисније и практичније. Наш је народ веома задовољан кад у својој средини и у своме дому види истински школоване и искрене своје синове, а још радије слуша њихове мудре и паметне поуке и упутства.

Пошто је овде већ напоменуто да је народ основа, народне и државне среће и благостања а школован и учеван ред људи истога народа потка свега онога што треба да сачињава једну јаку и снажну целину, онда, неће бити излишно да се (према раније наведеним примерима о ткивима у опште) мало више и изближе разгледа каква је та народна основа, тј. какав је сам народ а каква пак његова потка — интелигенција. Однови њихових ваљаности — снага (каквоћа) као и самога броја (квантитета — количине) врло су важни.

Ако узмемо да разматрамо наш народ е чисто државнога гледишта, онда на жалост долазимо до уверења да он као главна државна основа не представља ону снагу и јачину коју треба да има сваки народ