Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

15

који тежи своме потпуно независном опстанку и својој лешшој и завиднијој будућности. Тако, ако разгледамо наш народ у погледу његова здравља им свих здравствених погодаба у држави, онда долазимо до таквих закључака из којих се непобитно види да народ у том погледу не само што не стоји одлично већ је далеко и од онога што се зове средње и прилично стање. За тачну оцену стања и благостања у једноме народу на првоме месту долази здравље а одмах после овога народна писменост. Писменост једнога народа сматра се као полазна тачка за његово даље просвећивање. Па шта видимо у томе погледу у нашега, народа = Видимо да су све основне, средње, стручне и више школе за пуних 75 година независнога државног живота описмениле само 21 лице од стотине а 79 њих оставиле су потпуно неписмене као да за све то дуго време у нашој земљи и није било никаквих школа нити пак довољно школованих људи:!... Прохујало је дакле преко Србије равно 74 века“, а здравље и писменост њенога народа стоје у таквом стадијуму (стању) као да се на те потребе из државне благајнице није давала ни једна пара. А кад главна државна основа — народ — овако стоји у погледу онога без чега је тешко ићи даље и тражити и заводити много штошта друго боље и савршеније, онда није тешко тврдити и утврдити да је досад само у ова два поменута правца (здравље писменост) рађено и урађено врло мало а остало да се још ради и уради веома много. Добро здравље и јака писменост чине у

1 Тачна статистика по овом питању (на основи државних података) гласи: писменит 21'03 а неписмених 78979... А питање је да ли јен ово апсолутно тачног

2 Овде се подразумева време које је протекло од 1834 године, кад је кнез Милош добио први хатишериф и слободно почео управљати Орбијом а не и оно доба кад су отваране прве школе под Карађорђем (1808).