Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

20

буде много боље. А да је пак тога заједничкога рада. било, извесно се не би по новинама, неким књигама. и јавним разговорима помињала многа, ужасна и честа убиства а нарочито самоубиства која прете да. постану епидемична чак и међу самом школском омладином; не би се из године у годину множила злочина дела, крађе и паљевине; мање би било картања и пијанчења која упропашћују толике домове, породице, ситну децу и појединце; смањили би се толики мутни и нејасни појмови о дужностима према породици, отаџбини, ближњима и самоме себи; мање би било превара између купаца и продаваца; не би било толико лакоумних задуживања и немилосрђа спрам свију и свакога; вароши не би представљале легла, раскоши с једне и одвратности наспрам -рада и морала с друге стране; по селима се не би виђали онако рђави путови, мостови нити пак куће мучне, јадне, опале, чађаве, нечисте и нездраве а дворишта зарасла у коров и ђубре; у народу би било много више стоке свих врста и домаће радиности и рукотворина које овако лако не би потискивали туји и рђави фабрички производи који прете да униште нашу лепу народну ношњу. Народни би се подмладак боље неговао и не би из године у годину бивао све слабији и кржљавији. Сама нега болесника, изнемоглих и остарелих лица не би била овако жалосна и примитивна као што је данас. Огроман би се морталитет (емртност) · — нарочито. од туберкулозе — смањио. Вода за пиће не би била оволико загађена услед које се шире и множе толике заразне и епидемичне болести. Славе и свадбе не би били дани кад се поједе и попије до последњега залогаја и капи пића и због којих многи падају у дугове и зеленашима у шаке из којих се не могу лако ишчупати; не би било толико... итд. итд.

1 Вид. „Весник Орпске Цркве“, јуни-јули 1909, стр. 497 — 508.