Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

а1

ТУ

Основа и потка народнога просвећивања у Србији, "тј. сам народ и његова школована интелигенција, не друже се довољно једно с другим нити се познају колико треба. А кад год се два — ма и сродна — бића често не друже и не познају у довољној мери, онда она мање маре једно за друго; мање их тиште невоље и патње које се дешавају једноме од њих, а о каквом њиховом заједничком и договорном раду или узајамном, искреном и брзом потпомагању не може бити ни речи. То пак узајамно недружење и непознавање народа и његове интелигенције од велике је штете како за сам народ тако још и више за све школоване људе. А још већу штету отуда има и трпи сама Србија за коју треба да живе и раде колико више и боље могу како сви сељаци — од најмањега до највећега — тако и сви они који су високо или колико толико школовани. Позната је стара прича из римеке историје у којој се наводи како су се једном приликом споречкале: ноге и руке са стомаком ц мозгом. Оне прве нису хтеле да се муче и да раде за оно друго двоје који (по њихову мишљењу) не раде ништа већ само благују и уживају. После дугога разговора, договора, и горкога искуства дошли су до уверења да једно без другога не могу: ноге и руке не раде само за стомак и мозак већ сви узајамно раде једно за друго, свако на своме послу и задатку. Само тако радећи они могу опстати, бити здрави и користити ономе коме припадају, тј. човечјем телу. Без узајамнога помагања нема оживота. -

На ову причу из римске историје у многоме личе односи и понашања нашега народа и његових школованих људи где се може узети да народ представља ноге и руке у телу а његова интелигенција стомак и