Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

27

И раније је поменуто да школовани људи треба. и морају отпочети просвећивати свој народ како би му на тај начин вратили дуг за доброчинства која је он чинио док су се они школовали по државним и страним школама.

Сва наша интелигенција може се мање више поделити у неколико сталежа и група. Тако имамо еталеж: лекарски, инжињерски, учитељски, професорски, пољопривредни, правнички и адвокатски; дипломатски, финансијски, свештенички и монашки; сталеж. бивших и садашњих министара и државних саветника; официрски; засебан сталеж среских и окружних старешина. са свима ситнијим додатцима свакоме од њих.

Сви ови сталежи спадају и рачунају се у народну интелигенцију, у школоване и просвећене људе. Државни Шематизам пун је њихових имбна. Они односе „приличну“ свотицу државнога буџета. На саме пенсионаре (већином још младе и здраве) даје се годишње више од пет милијуна (5,000.000) динара, а то је сразмерно (према броју становника од 2,800.000) више него и у којој другој држави.

На платежним списковима имамо дакле доста велики број школованих људи и оних, који су кроз школе пролазили и ако из њих нису изнели довољно потребнога и корисног знања.

После ових напомена одмах можемо прећи на "практична питања:

1. Треба ли или не треба Просвећивати народ

1 Овде се намерно не уводи неки нарочити ред у овим сталежима према, већем или мањем школовању; према већој или мањој плати, јеру нашој интелигенцији и иначе нема никаква реда нити се награђивање врши према способности, раду и вредноћи већ према политичком обележју или припадању и неприпадању појединим котеријама које су опасније и. од партија.