Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

26

државници чинили незаконите и нечовечне моралне пакости и материјалне штете баш оним људима који су свим својим срцем, душом и бићем радили само на општем добру и кретању крупних и важних патриотских питања на корист Србије и њенога угледа. Покојни Илија М. Коларац лепо је окарактерисао ове наше „државнике“ и министре: „Они су тако са мном поступали, горко је узвикнуо болан и преболан Коларац само зато, ипо су непросвећени. С тога и остављам све своје имање на просветне цељи, како у Орбији не би више било и овако непросвећениг дрожавника као што су ови сада и да би други у будућности од њиг били бољи и“ Тросвећенији“.“

Да оставимо на страну изношење свих незваних саветодавца који раде све што могу да зауставе и угуше сваки покрет који тежи народноме просвећивању и благостању; да обиђемо и понашање понеких од наших државника — оно што је о њима рекао покојни Коларац довољно је да се види каквих је државника било, каквих их можда и сада има и у будућности може имати — па да пређемо на остала важна питања у овој малој расправици.

1 Као што је познато, Коларац је због Тополске Буне био ухапшен и окован 22 јануара 1878; помилован 9 августа а умро 6 октобра исте године. На неколико дана пред своју смрт он је диктирао свој последњи тестамент. Кад су присутни при тестаменту чули последњу вољу завештаочеву, изненадили су се, да он и после оноликих ничим незаслужевих кињења и мучења ипак оставља, све своје имање на просветне циљеве својој отаџбини. Али је то изненађење брзо објаснио сам Коларац, изговорив горње речи с извесним свечаним патосом које високо уздижу овога, великог п највећега просветног добротвора који се узвишује над непросвећеним државницима и чини своју српеку дужност. А дужност је свакога Србина да живи и ради само за срећу, натредак и лети будућност свога нетросвећеног народа, а исто таажо да таежи да сет непросвећени државници типо више тросвеше им у сваком погледу буду први међу првима.