Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

29

(1389—1804) много заостао у свему и свачему скоро од свих околних народа а нарочито од оних који су од њега многобројнији а у својој историји нису имали Косовске Битке !...

Све што је у Србији било некада ђак и прошло кроз школе, а нарочито они који су се редовно школовали и имају доста знања извесно је да су већи сами увидели да наш народ може и моћи ће издржати културну борбу с осталим, јачим и надмоћнијим народима само тако, ако и он што пре постане културан, просвећен и умно много јачи него што је данас; ако сваки његов грађанин (и сељак и варошанин) буде добро знао велики и свети значај Отаџбине; ако ту Отадбину онолико заволи као што је у младости волео своју рођену Мајку која је за његов живот стављала свој на коцку ; ако му интереси и срећа Отаџбине буду пречи од његових властитих интереса; ако у свима приликама, живота буде у свако доба готов да за њу положи не само своје имање него и живот ; ако не буде допуштао да се имовина његове Отаџбине развлачи и черупа као имање које остане без икаквога одраслога и умно здравог законитог наследника; ако свакога Србина буде волео као свога рођенога брата без обзира да ли је он богат или сиромах, учеван или потпуно нешколован и ако буде дран да му искрено помогне у свима приликама живота, ако знаг ње буде ценио не само као и имање него и више, и ако од тога свога знања у свакој прилици буде делио што више може свима онима који га имају сувише мало или немају нимало; и на послетку, ако што пре буце постао члан Друштва за Школску Хигијену и Народно Просвећивање и ревносно испуњавао његове дужности, тј. ако кроз цео живот буде радио за своју Отаџбину: „пером, живом речју, делом и добрим примером.“