Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

:30

2. Ко да ошпочне просвећтцволаи народ 2

Из раније поменутога види се да наши школовани људи, наша интелигенција, представљају више од 15 разних група и да њихова имена испуњавају Државни Календар од 360 страна (велике осмине 1909), што ће рећи да сразмерно имамо доста велики број школоване интелигенције која би се на први поглед ева могла употребити ради просвећивања нашега непросвећеног народа.' Тако некима изгледа, али тако у ствари није. Сем тога настаје питање да ли би се свих 15 сталежа могло употребити да њихови представници раде на народном просвећивању. Има извесних. сталежа који се врло мало или нимало не би могли употребити на, раду за народно просвећивање, обучавање и васпитање. У те сталеже долазе дипломате, представници монашкога реда; бивши и садашњи министри и државни саветници (сем врло ретких и светлих изузетака), а нарочито официрски кор

Остају дакле лекари, инжињери, учитељи, професори, пољопривредници, правници, финансијери, свештенипи; по неки од среских и окружних начелника, који имају подобности за ове послове и то само млађи нараштај, а они старији су неупотребљиви. Као што се види, и овде на хартији, па их је отпало прилично доста, а кад буде дошло до озбиљнога рада, онда, ће јамачно и од овога малога броја изостати доста њих, који ће се изговарати на разне начине да они

1 Кад би била само реч о државноме ручну, онда том приликом не би било довољно столица да седну сви они који би се пријавили као потпуно школовани; за државни рад не би их остало ни 590 а 9590 отпало би, одмах, првога дана!.. |

2 Од свих наших школованих људи који су веома невешти и не"способни да јавно и слободно говоре и држе какво предавање, официри долазе у први ред, па чак и они који су одлично свршили и виши куре. "Сви су они врло невешлти говорници!7..,