Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

31

не могу вршити те послове што се зове народно просвећивање, поучавање и васпитање. А према досадашњем искуству то је потпуно тачно. За пет година свога рада Друштво за Школску Хигијену и Народно Просвећивање позивало је многе школоване људе да раде на његовим задатцима, па их се врло мало одазивало и одазвало. Друштво је за ово време држало више од 245 предавања у разним крајевима Србије и сва та предавања падају на десефањ људи који спадају у две три групе, а толике остале сиљаде људи и свих осталих дванаест сталежа нису на овим пословима били заступљени ни једним својим представником! Настаје важно питање да ли и од оних сталежа које смо задржали као подобне за предавања и просвећивање народа — могу сви изаћи на говорницу и држати народу поуке о васпитању и просвећивањузг Одмах морамо одговорити да сви не могу, нарочито они који не располажу добрим говорним органом; чиј је глас слаб, промукао или недовољно јасан; који уњкају, врскају и замуцкују кад говоре; који су крезуби и ненавикнути на, чисто и јасно изговарање сваке речи или појединих гласова у речима. Исто тако важна је особина наглашавање појединих реченица и гестикулација“ (живост у говору). За послове о којима овде говоримо, најважнија, је особина моћ оживе

1 Некима од ових школованих људи „не допуштају послови да раде на народном просвећивању; други не воле да путују; трећи на путу не могу имати све удобности на које су навикли код својих кућа; четврти не воле сељаке што им не миришу (услед некупања!); пети неће да раде џабе, пошто и њима нико ништа не даје бадава; шести су одлучни противници просвећених „гејака“; седми налазе да то треба да чине учитељи, свештеници и држава; осми (чак и професори!) нису научили да говоре пред гомилом која их не разуме; девети“... итд. итд. Међу овима што не могу ма из којих разлога, има и бивших министара и народних посланика!!... 2 Вид. В. С. Цркве стр. 500; свеска јуни-јули 1909.