Osnovi fiziologije

Хемијско лучене.

Желудачна кретања. 204. ВАРЕЊЕ И АПСОРБОВАЊЕ ХРАНЕ

дакле вршити истим механизмом као и лучење пљувачке. олсе лучење зове психичко лучење. Његову је важност истакао Павлов. | |

Месо производи у пса изобилно психичко лучење желудачнога сока. Хлебом се добива слабије лучење. Ако се месо премаже сенфом, коју пас не трпи, психичко се лучење не добива.

Психичко лучење нам казује како је важна психичка страна наше исхране. Није довољно да храна има одређен хемијски састав, већ она мора задовољавати и наша чула: мора нарочито пријати чулу укуса и мириса. У човека, у којега је психизам свакако много утанчанији него у пса, поменута психичка страна исхране мора бити нарочито наглашена. Прва је погодба доброме варесњу, да храна прија, да узимање хране буде једно уживање. У човека, чистота средине у којој обедује од исте је важности као и укусност хране. Психичко стање уопште, расположење, утиче, као што је познато, на вољу за јелом. Наше физиолошко знање оправдава дакле задовољство које човек од вајкада тражи у узимању хране. Утанчани психизам културнога човека објашњава префињеност његове трпезе.

Мимо психичкога лучења постоји и други начин лучења желудачнога сока. То је тако звано хемијско лучење. Оно је произведено присуством хране у самоме желудцу. Сва хранљива тела не производе хемијско лучење. Ако се, на пример, на пресечени једњак у пса са једњачком фистулом унесе хлеба у желудац, мотривши добро да пас не опази ту храну, што би иначе изазвало психичко лучење, долазак хлеба у желудац не производи никакво лучење сока. Тако исто ни масти, ни скроб. Месо, на против, производи хемијско лучење желудачнога сока. Оно то производи разним екстрактивним тели ма која у себи садржи; то су она тела која се ваде из меса дужим кувањем у води и која се према томе налазе у нашим · чорбама или супама. Тиме је оправдана употреба ових у почетку обеда. Масти пак не само да не производе хемијско лучење, већ смањују лучење изазвано психичким путем.

Хемијско лучење није произведено самим додиром хране са желудачном слузокожом, јер нерастворљива тела, комад стакла на пример, не производе лучење кад су унета у желудац. Оно није произведено ни непосредним хемијским утицајем хране на жлезде желудачне слузокоже. Оно се не врши ни живчаним путем, јер хемијско лучење није укинуто ни кад је желудац издвојен од живчаног система прекидом његових живчаних веза. Изгледа

да извесни састојци хране, као што су пептони, изазивају У

|