Osnovi fiziologije

Механизам отварања пилоруса.

Зашто желудац себе не вари7

Аутофагија им аутолива

ВАРЕЊЕ И АПСОРБОВАЊЕ ХРАНЕ

Ко = сљ

Надражај који рефлексним путем производи желудчева гр– чења, јесте киселина желудачнога сока.

Кад је храна провела извесно време у желудцу, она пре-

лази на пилорус у црево. Њено бављење у желудцу траје, према природи њеној, 3—10 часова.

Излаз желудчев, пилорус, затворен је кружним мишићем, сфинктером. Кад сфинктер попусти тада се пилорус отвара и пропушта химус из желудца у црево. Пилорус се отвара за неколико тренутака само и пропушта мало по мало, на прекиде, желудчев садржај. То отварање пилоруса врши са следећим механизмом. Кад је храна натопљена желудачним соком тада желудачни садржај има сасвим истакнуту киселу реакцију. Дошавши у пилорски део желудца, та кисела маса, химус, делујући на слузокожу изазива попуштање пилорскога сфинктера, тј. отварање пилоруса, те химус прелази у дванаестопалачно црево. Делујући на слузокожу дванаестопалачног црева, химус својом кисе– лошћу производи рефлексно затварање пилоруса. Алкалност панкреаснога сока неутралише постепено химус, а у пилорски део желудца долази нова количина киселога химуса, те се пилорус наново отвара. На тај се начин пилорус отвара у кратким размацима времена пропуштајући химус у црево.

Желудачни сок вари беланчевине. А зашто не вари и сам желудац у коме се налази 2

На то су питање давани разни одговори, али ће нам бити довољно да истакнемо ову чињеницу, да се протопласма, док је жива, опире утицају фермената уопште. Горње питање припада дакле општему питању: зашто ферменти не делују на протопласму док је живаг На то питање пак немамо одговора.

После смрти желудачни сок у лешу почиње варити желудачну слузокожу. Тако исто, ако се желудац извади из организма па се исецка његова слузокожа, она подлеже утицају пепсина. Слично се дешава са ма којом ћелијом или органом. На пример, квасна ћелија садржи у себи ферменат триптазу, који вари беланчевине. Док је квас жив, он управља тако рећи тим ферментом, који без сумње има неку улогу да испуни. Али ако убијемо квас неким антисептиком, који не разорава ферменте, на пример толуолом, тада квасна ћелија постаје плен фермената који се у њој налазе. Исто бива и са разним органима који после смрти сами себе варе, то јест постану плен фермената који се налазе у њиховим ћелијама. Промене које органи претрпљују после смрти дејством својих фермената дају појаву звану аутолиза или аутофагија. Аутолиза је јака у жлезда (јетра, панкреас...) јер оне садрже фермената у изобиљу.

.