Osnovi fiziologije

ува д 295

храну и које су, као што знамо, основа животнога механизма, На пример, амеба ће у додиру честице органске материје реаговати пуштањем псевдопода који ће је обавити, што је прва погодба да би та честица послужила њеној исхрани. Лист ће на светлосни надражај одговорити на начин који је повољан обављању хлорофилне функције, корен и стабло управљаће се такође према светлости и влази у корист вршења својих улога. Помоћу својих чула и мишића, животињски организам долази до потребне му хране, избегава неповољне а тражи повољне животне погодбе. Живот је дакле могућан једино под погодбом, да живо биће одговара на извесан начин на спољашње чиниоце.

Рекли смо, да надражаји производе или субјективне појаве, осећаје, или промене органских функција. Те су две врсте појава обично скопчане међу собом: надражај најпре производи осећај, т |. постаје свесан, пак тиме постаје полазна тачка вољним радњама и покретима. Али тако исто те две врсте појава могу бити и усамљене: надражај може дати осећај који није попраћен никаквом променом органских функција (можемо чути звук, видети светлост, а да никаквога објективнога знака не дамо о тим осећајима); с друге стране, надражај може изазвати разне промене органских функција (мишићних, жлезданих, ...) а да не изазове никакав осећај. То утицање надражаја на органске функције преко живчанога система а без производње осећаја, т, ј. без удела свести, назива се рефлексима.

До сада смо сматрали да надражаји долазе из спољашње средине организмове;-али они могу постајати и у самоме организму и производити осећаје и рефлексе. Осећаји унутрашњега порекла јесу глад, жеђ, потреба мокрења и изметања, и др. Већина органа полазна су тачка надражајима који производе осећаје тек пошто је њихово функционисање поремећено: за многе органе добивамо субјективног знака да постоје тек пошто нас заболе. Од највеће су важности рефлекси што их производе надражији унутрашњега порекла. Ти рефлекси управљају функционисањем Орана (на пример срчани рефлекс о коме је реч стр. 221).

Док најнижи организми примају непосредно надражаје оном истом протопласмом којом и реагују, више животиње имају у циљу примања, преноса и прераде надражаја нарочите органе и системе. Органи који примају надражаје из спољашње средине, јесу чулни органи. Систем који преноси те надражаје, који их у својим центрима или претвара у осећаје или спроводи у органе на које ће деловати, јесте живчани систем.

Осећаји и рефлекси.

Осећаји и рефлекси унутраш-

њега поре-

кла.

Живчани систем.