Osnovi fiziologije

Цереброспинални и симпатични живчани систем. Неурон

ЖИВЧАНИ СИСТЕМ

ко (а) >

О чулима и чулним органима биће доцније речи. Сада ћемо се позабавити живчаним системом.

У кичмењака је уобичајено делити живчани систем на церебро-спинални и на симпатични систем. Први се састоји из средишњега дела, који се налази у шупљини лобање и кичме, ииз периферијскога дела, представљеног живцима који полазе од средишњега дела. Симпатични систем, који се састоји из двострукога ланца ганглија што се протеже с обе стране кичме, у вези је са церебро-спиналним системом, и као и овај пушта многобројне живце. ;

Церебро-спинални систем служи поглавито преносу надражаја са површинетелау свој средишњи део; претварању тих надражаја у осећаје; производњи живчанога инфлукса који изазива вољне чинове, његову преносу до органа и производњи рефлекса чија је полазна тачка у спољашњим надражајима. Церебро- спинални систем одржава дакле везу између организма и његове средине; он је такође седиште психичким функцијама.

Симпатични систем пак одржава везу поглавито између самих органа, зајемчава њихово функционисање и складну сарадњу. Први се систем назива стога још и живчаним системом животињскога живота, а други живчаним системом вегетативнога живота.

Средишњи део церебро-спиналнога живчанога система састављен је из енцефала, т. |, онога дела који је смештен у лобањи, и кичмене мождине, која се налази у шупљини кичме. Та два дела везана су једно за друго једним посредним делом, то је продужена мождина, која из лобањске кутије пролази кроз потиљачну рупу и ступа у кичмени канал. Енцефал и продужена мождина пуштају. дванајест пари живаца, који излазе из лобањске кутије на разне отворе и иду у разне органе, тосу лобањски живци. Од кичмене мождине полазе такође живци (31 пару човека), који излазе из кичменог канала на отворе који се налазе између кичмених пршљенова и идуу

разне делове тела. То су мождински живци или Спинални живци.

Градиво живчанога система.

Хистолошки елементи који су главно градиво живчанога система и којима припадају његове физиолошке улоге, јесу неурони. Ти елементи могу имати различне изгледе. Али у свакоме случају неурон је једна ћелија од које полази већи или мањи број кончастих продужетака. Обично разликујемо две врсте тих продужетака. Једни су кратки, многобројни и обилато раз-