Osnovi fiziologije

318 ЖИВЧАНИ СИСТЕМ

~

дине доспела у булбус. Тиме се епендимски канал, који се налази у средини сиве масе, раширио и отворио страга; тако да површина која се налази између кракова нашега У није друго до широм отворени епендимски канал. Тајсе део назива под четврте коморе, јер тај „под“, покривен једном мембраном (тетбгапа Тестопта), даје комору, која је с доње стране у вези са епендимским каналом кичмене мождине, а с горње са једним · дугачким и уским ходником (адидедисти зујуп), који се својим

"другим крајем отвара утрећу комору великога мозга.

Сива једра булбусова.

Булбус, као и кичмена мождина, састављен је из сиве и беле материје. Али распоред тих двеју материја друкчији је у булбусу него у мождини. А то због четврте коморе, и због укрштања сенситиввих и моторних снопова у унутрашњости булбуса.

Пирамидални укрштени снопови, дошавши из мождине у булус прелазе из бочнога дела у предњи, и то у супротну половину булбусову. Тим прелазом и укрштањем, пирамидални снопови одрубљују главе предњих рогова сиве материје, т. |. крајеве тих рогова, који су на тај начин одвојени од основе рога.

Тако ће исто бити одрубљене и главе задњих рогова. Рекли смо раније, да се влакна Вигдасћ-ова и (СоП-ова снопа завршавају у булбусу у додиру нових неурона, чије ћелије граде два једра сиве материје. Та се једра находе у задњим врпцама булбусовим. Од њих полази сноп сенситивних влакана, Ке!-ова трака, која прелази са задње булбусове стране на предњу ито у супротну половину, укрштајући се сатраком која долази из друге половине. Тај прелаз производи одрубљивање главе задњих рогова сиве материје. На тај начин сада уместо једнога стуба сиве материје имамо оне четири одрубљене главе у виду стубова и остатак првобитног стуба сиве материје. Али комадање иде још даље. јер из доњих кракова малога мозга (конопчастател а) полазе многобројна влакна која попречно пролазе кроз булбус, укрштају се и завршавају у маслинама. Та влакна пресецају при своме прелазу поменуте стубове сиве материје и претварају их у извесан број острваца или једара, која ће бити или полазне тачке моторних живаца или завршне тачке влакана сенситивних живаца.

Она једра која происходе од главе и основе предњих корена полазне су тачке моторних живаца, док једра која происходе од главе и основе задњих корена дају сенситивне живце. Као што видимо, у томе погледу важи исто правило за кичмене и за лобањске живце.

Сви лобањски живци, изузев прва два пара (живци за мирис и за вид), — који, буди узгред речено, и нису прави живци, већ