Osnovi fiziologije

МОЗАК

Енцефал је састављен из продужене мождине, малога мозга и великога мозга или мозга у правоме смислу. Томе треба додати извесан број формација које спајају међу собом мозак, мали мозак и продужену мождину. То су (сл. 63) Варолијсв мост, краци великога мозга, краци малога мозга, четворогубе квржице (согрога диаапгепипа) и Силвиусов акуедукт.

У кичменој мождини и у продуженој мождини видели смо да се сива маса налази изнутра а бела маса споља. У мозгу су масе обрнуто распоређене. Мозак се може сматрати једним плаштем сиве материје у који је умотана бела маса великога мозга. Тај плашт има на доњој страни један отвор на који улазе у мозак краци великога мозга, састављени из живчаних влакана што долазе из кичмене мождине и булбуса. У доњем делу мозга налазе се неколика једра сиве масе; то су оптички слојевии пругаста тела.

Сиви огртач који поменусмо јесте мождана кора. Она је састављена из живчаних ћелија и њихових влакана, т. |. из неурона. У тим живчаним ћелијама је полазна тачка моторним путовима вољне покретљивости, које нађосмо у кичменој и у продуженој мождини. У живчаним ћелијама мождане коре налазе се такође завршне тачке спроводника свесне осетљивости, које видесмо на њихову путу дуж мождине.

Моторни снопови (пирамидални снопови) и сенситивни снопови, удружени у крацима великога мозга (Ре - ове траке), продиру у белу масу мождану. Једна од тих влакана иду без прекидања у мождану кору. На своме путу ка можданој кори сенситивна и моторна влакна пролазе кроз један теснац и граде унутрашњу чауру. Друга влакна прекидају се на своме путу

Мождана кора.

МА А]