Osnovi fiziologije

Мождане локализације. 526 ЖИВЧАНИ СИСТЕМ

ка можданој кори у сивим једрима великога мозга т.ј. у оптичким слојевима, па се одатле настављају новим неуронима који везују мождану кору за оптичке слојеве. Запамтимо. то прекидање у оптичким слојевима да бисмо могли схватити како они врше улоге рефлексних центара.

Дошавши у мождану кору, сенситивна влакна која доносе разне надражаје са површине тела завршавају сеу додиру неурона, малих пирамидалних ћелија, у којима сети надражаји претварају у осећаје. У можданој кори налазе се и велике пирамидалне ћелије чији цилиндер-аксиси граде пирамидалне снопове који преносе, као што знамо, вољну покретљивост. У тим великим пирамидалним ћелијама израђује се живчани инфлукс који изазива вољне чинове.

Живчане ћелије које су седишта осетљивости и вољних покрета нису расуте по целој можданој кори, већ су ограничене на један део те коре. То

Мождане локализације (лева хеми- Јене ниси ИЕ ОИ ОВ ТИТОР сфера). поље мождане коре. Физиолош1. Аграфија.— 2. Моторна афазија. КО експериментисање и клинич— 3. Нога. — 4. Рука. — 5. Лице. — _ ко проматрање казују да само 6. Вербално слепило. — 7. Хемианоп- извесни делови мождане коре сија. — 8. Вербална глухоћа. служе осетљивости и покретљивости. Шта више, разним деловима мождане коре припада покретљивост разних мишића и осетљивост разних делова тела. (Сенситивно моторно поље у човека налази се око једне од великих бочних бразда великога мозга, звана Роландова бразда (сл. 69). Око горњега дела те бразде налази се сенситивно-моторно поље доњих удова. Испод њега налази се поље које даје осетљивост и покретљивост горњим удовима. Ниже још, имамо поље које припада лицу. Свако од тих поља може се поделити на делове који припадају ограниченијим деловима тела. На пример, у пољу доњих удова имамо део који даје покретљивост палцу на нози, итд. Моторни центри мождани поклапају се у главноме са сенситивним центрима. Изгледа ипак да је део који се налази испред Роландоне бразде нарочито моторан док једео иза те бразде нарочито сенситиван. Према ономе што знамо о укрштању сенситивних и моторних путова разумљиво је да сенситивномоторно поље једне половине мозга припада супротној половини тела: надражујући у пса (сл. 70) разне тачке моторнога поља једне

Слика 69.

|