Osnovi fiziologije

"4

ГЛАВА ДРУГА Чула

Увод

Разноврсним надражајима припадају у физиолошкој подели рада нарочити органи и апарати који примају те надражаје и спроводе их мозгу, где разним осећајима припадају, као што знамо, посебна средишта. Органи који примају надражаје из спољашње средине јесу чулни органи. Од њих полазе живци који примљене надражаје спроводе мозгу где се претварају у осећаје.

Сваки је чулни орган подешен за примање нарочите врсте надражаја. Око је подешено за светлосни надражај, ухо за надражај звучнога таласа; орган чула обоњања има своје специфичне надражаје, то су извесна тела у гасовитоме стању, док су нека тела у раствореноме стању специфични надражаји органа чула укуса. Иако постоје специализовани органи за примање надражаја, ипак природа осећ аја не зависи од чулних органа, па чак ни од самих надражаја, већ од можданих центара у које ће доспети надражај.

У човека разликујемо пет чула: чуло такнућа или пипања, чуло укуса, чуло обоњања, чуло слуха и чуло вида.

Да би један чинилац постао надражајем, т. |. да би изазвао осећај, мора имати извесну јачину. Светлост мора имати известан интенситет да би могла утицати на наше око; предмет мора имати извесну тежину да бисмо га осетили на длану, итд. Кад надражаји расту у својој јачини, расте и интенситет осећаја; али не упоредно: осећаји спорије расту од надражаја. Док осећаји ра сту по аритметичкој прогресији, надражаји расту по геометријск ој. Кад, на пример, осећај растеу односима 1,2,3, 4, надражај који га производи расте у односима 1,2,4, 8. То је Бесћпег-ов

Ив, Ђаја: Основи Физиологије 22

Спедифичност осе-= Ћаја.

Џет чула,