Osnovi fiziologije

М/еђегЕесћпег-ов закон.

Чулни неурони. 988 у А

психо-физички закон, закон који се може утврдити тражећи за колико се мора повећати један надражај познатога интенситета да би се произвело минимално појачање осећаја. На пример, за колико треба повећати један тег који држимо на длану да бисмо осетили повећану тежину;> Претпоставимо да на длану држимо тег од 10 грама. Да бисмо осетили најмање повећање тежине морамо томе тегу додати 3,3 грама. Алиакодржимо на длану тег од 20грама, морамо додати 6,6 грама да бисмо осетили пове-

"ћање тежине. Другим речима, додани тег који производи мини-

мални осећај сразмеран је тегу који се већ налази на длану. У томе се састоји Међег-ов закон, који важи за сва чула а који гласи: Да би се осећај појачао, надражај се мора појачати сразмерно својој првобитној вредности. У наведеноме примеру, надражај се мора повећати за једну трећину да би се изазвало минимално повећање осећаја. Та вредност (!/,) назива се пропорционална константа. Она има разне вредности за разне врсте надражаја.

Претпоставимо сада да држимо на длану тег 1 који је управо на граници осетљивости. Додајмо му тег К који захтева пропорционална константа. Добивени осећај назначимо са 1. Целокупна вредност тега сада је 1 -- К. Да бисмо сада добили нов минимални осећај повећане тежине, морамо тегу 1+К додати његов део који захтева пропорционална константа а то је (1—К) К; према томе целокупна тежина биће 1--К+ 1 -–К) К, т. |. (1 - К), Као што видимо, да бисмо прешли са осећаја 1 на осећај 2, надражај је прешао са вредности 1-К на (1 + К)5 да би се прешло од осећаја 1 на осећај п, потребно је да надражај 1 -- К порасте на (1 -- К)п ; т. ј. док осећај расте по аритметичкој прогресији, надражај расте по геометријској. Тиме је доказан поменути Ресћпег-ов закон. На томе закону почивају на пр. чињенице да се дању. звезде не виде иако су светле као и ноћу, да се дању не могу употребљавати светлосни сигнали на жељезницама, и др.

(Органи који су подешени за примање разних надражаја, чулни органи, имају различну грађу и на разним су степенима сложености. Али у свакоме случају чулни орган садржи живчане ћелије које су у вези са чулним живцем који преносинадражаје мозгу. Ти чулни живци, као сви центрипетални живци, састављени су из влакана чија се неуронска тела находе изван централног живчаног система. Да би надражаји дошли до мозга потребна су два или више неурона. Видели смо за кичмене живце да њихов неурон има своје тело у спиналним ганглијама и да