Osnovi fiziologije

344. ЧУЛА

вршимо оглед изјављује да осећа убод само једним врхом. | Тек кад је размак достигао извесну вредност, особа добива осећај двострукога додира. У томе погледу разни делови телесне површине различно се понашају: док на средишњој линији леђа врхови шестара морају бити раскречени за 5—6 центиметара да би се добио осећај двострукога убода, на лакту тај је размак од 3—4 цм. на врху. прстију 3 милиметра, а на врху језика само 1 милиметар. ;

Ове ВајИЈ Осећаји хладноће или топлоте постају онда када се темпе-

хладноће. ратура коже нагло мења спуштајући се или пењући се. Разумљиво је дакле да једно тело на извесној температури може у једноме случају изазвати осећај топлоте а у другоме осећај хладноће, према томе ако је кожа на нижој или на вишој температури од тога тела. Исти живчани органи не примају надражаје који изазивају осећај хладноће и оне који изазивају осећај топлоте. Има тачака на површини коже које су осетљиве према топлоти а неосетљиве према хладноћи. И обрнуто. Додирна осетљивост не поклапа се такође на површини тела са термичном осетљивошћу. Има тачака осетљивих према топлоти а неосетљивих према додиру. Кад је температура предмета, који додирује кожу, изнад извесне границе, осећај топлоте претвара се у осећај бола. Разна тела на истој температури даће осећаје различног интенситета према својој моћи спровођења топлоте. Комад мермера изгледа хладнији од комада дрвета иако су на истој температури. То је стога што прво тело, као бољи топлоноша, производи интенсивније зрачење топлоте од другога, када је у додиру коже. Осећаје топлога и хладнога производи пак не само промена температуре на површини тела већ нарочито промена интенситета зрачења топлоте : кад кожа почне зрачити више топлоте него што је дотле зрачила, јавља се осећај хладноће, а кад се то зрачење смањи јавља се осећај топлоте.

Чуло такнућа сложено је дакле у ствари из неколиких чула чији су периферијски органи измешани у кожи. Видели смо даје чуло додира, или такнућа у ужему смислу, различно од чула за топлоту и од чула за хладноћу.

Мишићна Мишићна осетљивост обавештава нас у коме се сте"косе | пену и стању згрчености налазе наши мишићи. Служимо се тим чулом кад одмеравамо руком тежину неког предмета. Та је осетљивост врло важна за функцију одржавања телесне равнотеже и за производњу тачно одмерених покрета, јер нас она у свакоме тренутку обавештава о положају наших удова и других делова тела.

ЈЕ | 5 Д Ц | 3 ћ 5: