Osnovi fiziologije

чуло ОБОЊАЊА —— 347

Ш,. ЧУЛО ОБОЊАЊА

Многа тела у гасовитоме стању надражују чулне Ћелије које се налазе у једноме делу носне слузокоже и производе осећаје које зовемо мирисом. Само је у задњем делу носних шупљина слузокожа осетљива према миришљавим телима. Тај је део слузокоже жуте боје, док је остатак црвене боје. Међу епителиалним ћелијама те олфактивне слузокоже налазе се живчане ћелије, олфактивне ћелије, којих се један протопласматски продужетак, у виду штапића, завршава на самој површини слузокоже (сл. 73 [)), док се други продужетак њихов, т. |. цилиндераксис, као саставни део живчаних кончића олфактивнога живца, пење ка мозгу. Прошавши на отворе ситасте кости, та живчана влакна улазе у задебљане делове олфактивних живаца и ту се завршавају у додиру нових неурона чији цилиндер-аксиси граде оне две траке које се налазе прилепљене на доњој страни мозга а које нису друго до олфактивни живци.

Ни једно чуло не даје тако многобројне и разнолике осећаје као чуло мириса. Готово свако тело има свој особени мирис. Миришљаво тело долази у додир олфактивних ћелија при удисању ваздуха у коме се налази то тело. Оно мора извесном јачином и на прекиде доћи у додир тих ћелија. Отуда њушење, да би се боље осетио какав мирис. Олфактивна слузокожа мора бити влажна да би могла вршити своју улогу. Али кад је прекривена течним слојем њена је функција такође поремећена. Нека миришљава. тела могу у бескрајно малим количинама деловати на чуло мириса. На пример, јодоформ се још осећа кад у једном центиметру кубном има само 0,000.000.057 милиграма тога тела.

Пуло мириса има исту важност као и чуло укуса. У човека је чуло мириса слабо развијено према оштрини тога чула у неких животиња. Познато је како пас уме њушећи да нађе траг свога господара. Али пас нема за све мирисе ту необичну осетљивост. Она се односи само на мирисе животињскога порекла, док према другим мирисима, према мирису цвећа, на пример, пас није осетљивији од човека.

МУ. ЧУЛО СЛУХА

Треперење ваздуха, ако је довољно учестано и ако доспева до уха, органа за слух, производи осећаје нарочите природе које зовемо звуком. Треперења чији је број у секунду

Живчани

елементи

чула обоњања. Оштрине чула обоњања,

Звук,