Otadžbina

18

СЕЉАЦЦ

једно грне на полици, а кад сам изишла напоље прио сам сукобила попа! . . Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!.. — Гаталице мајко! рече Столе, но мајко спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко! На томе се разговор и свршио. Стојан седе да се мало поодмори а мајка се журила да му уморноме што за вечеру спреми. Мала сешка је купила ио пољу сушке иједнако их трпала на ватру само да што скорије буде браца Столету вечера готова . . . А можда је и сама сешка била гладна? . . . Ко ће то знати, тек сви се журише, само Стојан је седио поред ватре сетан невесео, али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора. У бакрачету је већ врила вода. Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две, три прегрши пројина брашна, сасу их у врелу воду. Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша га својнм снажним рукама, скиде са верига бакраче, и изручи качамак на еовру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли .... И тако та мала породица седе за совру да вечера; сешка је ћеретала мазила се, приповедала а Стојан и његова мајка удубише се У чудне мисли . . . Мајка је мислила о својим нривиђењима, о сановима, а Стојан о љубави . . . . А зар љубав није сан? . . . * У писму је писано да ће господин капетан тек у уторак доћи, али једва је онога дана превалило подне, а оно стиже пандур из Зајечара, и викну као што већ наши пандури знају: — Ха бре механџија, а где ти је кмет? . . . Ана сана!.. А где ти је ракија бре! . . Капетан долазп, хеј пезевенк!... Чича Маринко изиђе пред механу прихвати по обичају коња, даде га некоме дечку који се ту нашао да га провода, на онда лепо уведе свога горопаднога госта у механу: