Otadžbina

42

СЕЉАЦН

Милисав оде ио Јову, а капетаи настави задовољан са својом новом досетком свој говор. — Што није овде бидо. то ће бити у Злоту. . . Да, да чедо моје! мало ћемо се промучити па ће с тиме слађе пасти. . . А ти чича Миловане иди сад кући, па се лепо утопли, мети па нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи. . . Јел те по носу ударио несрећннк?. . — По грудима господине, јаох и побогу!.. — Онда иди у варош па кажи апотекару да ти да што год на лаксир. . . А ја ћу оно друго и без тебе -свршити.. . Ајд, ајд иди! .. У томе дође и кмет Јова. — Ти Јово рече капетан, чим у јутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку што се усудила да прикрива бунтовника!.. Јеси л ме разумео?. . Сутра са зором у Злот... — Јесам господине! — А ти Милисаве спреми коње и кола; на сат пре свапућа оћу да се крећем одавде; ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаши и нека јави кметовима да идем. Добро господине! — А шта ћемо са оним бунтовником ?. . питао је кмет Јова. — Што год има људи, хоћу рећи баба у Каменцу, подпгни на оружје па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар. И тако се сви разиђоше. * У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата да извиди многа насиља што је у својој разузданости починио начелник Трипковић; у н.ој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време кад и капетан Раја у Каменац; отуда он и није могао знати шта се у Злоту догађа, а да је знао он би преиначио свој план, он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.