Otadžbina

ЈЕЛАДА II ЈЕЛИНП

51

савеза у нас су се много бавши. И то отуда, што између увиђене потребе и самогасавеза има међусобно познање савезиих чииидаца. А тек ово прииравља пут правоме савезу и примиче обе стране у ствари ближе једну другој, сводећи нх са круга магловитих општих мисли иа реални тереп. Наша литература, како до сад у оиште показује мало органичкога и систематичнога развијаља, не стоји боље ни у овоме. Још године 1829 издао је Аврам Бранковић књижиду од три четири табака о „Боју код Наварина или разоренију турске Флоте". Затимје, колико нам је познато, пок. Ђ. Протић б. министар прве владе кнеза Михаила године 1851 нревео с немачког Хермезову књигу о „Устанку грчком од почетка до битке под Шварином". Године 1858 написао Је Јован Илић „Кратку историју Грка и Турака за младеж." Владан Ђорђевић је у првим годинама „Данице" нешто иреводио из новела Рангависових. У „Даници" 1867 саопштене су под насловом „Грчки клеФти" врло интересне етнограФСке црте о грчким хајдуцима. У „Вили" саопштио је Ст. Новаковић по чешком неколике црте о грчкој народној појезији. На послетку Владимир Јовановић у свесци Г. Д. и Ђ. свога „Политичког речника" (Београд 1873) стр. 666—667 има чланак о Грчкој. Толико смо се, на брзу. руку, могли ономенути онога, што је у нашој литератури о Грцима писано. У данашњим литературама јевропским ушле су у обичај књиге, у којима се дају историјско-етнограФСке слике народа и земаља; у којима се о народу, о ком се хоће да пише, саопштавају у кратко главне ствари о свима гранама његова физичког и моралнога стања, живота и прошлости. Таких књига требало би нама имати барем о народима, који се нас из ближе тичу, као што су, на прилику, разна сдовенска племена, или као што су „југо-источни савезници" наше журналистике. Така књига хтела је очевидно да буде ова, којој смо горе наслов исписали. Покушај није добро за руком испао, али о томе ћемо говорити после. Овде смо још једнако 4*