Otadžbina

ЈЕЛАДА II ЈЕЛИПИ

63

скога Фанара, може бити сувише оштро схваћеии, окомице сукобљавали с иодитичким и културним интересима словенским на балканском полу-острву. Наш писац хвали и Фанар на једном месту, због његова грчког родољубља. Вредно би било знати, тиче ли се то свеколике иди само неке и неке радње Фанариота. Ако се тиче оне прве, и ако се у опште ма кад ње тицати може, не би требало сметнути с ума шта могу речи на то Бугари и Бошњаци? . . Шта би рекли и Срби из Србије пре свога ослобођења ? . . И шта могу рећи данашњи, којих се свекодике симпатије од своје браће не могу одвајати? 0 овоме свему треба да су у Грчкој на чисто. Ко није за старо византијско царство, ко би, на прилику, био за Федерацију народа балкапскога џолу-острва, тај мора имати толико стегнута срца, да не одобри политику Фанара, у колико родољубље њезино премаша границе етвограФског свога обима. Иначе не може се мислити, да искрено говври, кад помиње будуће савезе источних земаља, који су толико неонходно нотребни ради напретка народа на истоку. Нема дакде поља и средишта, на коме не би требало рашчишћати одношаје и саглашавати интересе. Интереси јесу по природи својој једнаки, али су то залуду, ако стоје нерашчишћени и несагдашени. Кад су у таком стању, као да их и није. С тога управо ми и жедимо, да се та питања узимају у обзир, јер један иут израђена јавна свест о овим пословима може веома много вредити за напредак и ироцветање истока. У Београду, 7 Новембра 1874.