Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН историјски роман

КЊИГА ПРВА Млади краљ * 1 — Неће бити то тако, кнеже Гребострече! — рече поштовани јеромонах светогорски, ногладивши своју као снег белу браду, која му се спушташе до појаса. На то живахни кнез Прибад скочи са свога троношца на коме је седео крај стола, као да не може седећи одговорити. — Је с' чуо, оче Андоније, немој ми замерити, али то ја боље знам. Ти би ми истина могао бити и деда а некмо ли отац, ако је по годинама, ти си много претурио чуда и покора иреко твоје седе главе, али ти си махом проводио дане у твојој мирној ћелији хилендарској, учећи свете и староставне књиге, па и не знаш каквих анатемњака има на овом свету . . . — Али, шта ће ти твоји анатемњаци с нашим младим краљем, то ја не видим! — осмехну се отац Андоније. — Како шта ће? Зар ти налазиш да је то чист посао кад којекакве жене , из бела света, могу да заврну памет овако разборитом човеку, као што је наш господар, који није освртао главе ни на једну од лепих и пребогатих кнегиња у царскоме двору, и ако су се све упеле, да му се допадну. Шта није чинио цар Андроник за ову годину даиа, од како нас ђаво — боже опрости — доведе у ово проклето гњездо Византију, шта није чинио, да сво-