Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

71

кнезу Гребостреку. Запамти још и ово: Нико живи не треба да знаде ко те шаље, коме и рад чега." — Ја сам послушао мога властелина и ево ти књиге, кнеже госиодине. После ових речи, Дмитар извади нож, узе свој плашт преда се, па распори поставу на једноме месту и из њега извуче једно дугачко а узано парче пергамента, које с једне стране беше исписано црним и црвеним дугачким, збијеним и на реповима ишараним словима. Кнез похвали књигоиошу за труд који је поднео, па га посла да се одмори, за тим стаде читати гласно: „Ми, кнез Војислав од Подгорице, у име наше и у име све српске господе, властела и властелчића, који смо се у мојој кули сабрали, да већамо о невољи у коју су допале све српске земље, теби кнезу Припцу Гребостреку, десној руци нашег младога краља, поздрав, и нека ти је на знање, да се не могу више сносити неправде, које из дана у дан чини проклета Марија Палеологова, друга жена нашега христољубивога господара Стевана Уроша, краља свима српским земљама и поморским, а мати другог краљевог сина Синише, и да ти је знано, како су сви поглавнти властели срамно изгнани из краљевскога двора као издајници и бунтовници, за то што не пристају да се и Синиша венча на краљевство, и да постане млади краљ као што је и његов старији брат, и да ти је на знање, како краљица поставља на њихова Места све саме Грке и друге своје најамнике, и како се заклела да Душан не ће док је она жива наследити очина престола, него њено дете Синиша, који ће повратити своме деди, цару ромејском све земље и градове, што су му их варвари Срби отели, те ће од њих опет начинити послушне подајнике Византији, као што су и били пре бунтовника Немање, и нека ти је на знање, како наш благоверни краљ све то слуша и мучи, и верује што му млада краљица казује, како му Душан о глави ради, како је народ чисто полудио за славним јунаком што победи бугарскога цара Михаила, и освети срамоту нанесену дому Немањином, и молимо ти се, кнеже Гребострече, да наговорите нашу