Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

73

— Немој ме корети, кнеже. Јер баш да млади краљ није никуда макнуо из своје државе, краљица би маћеха то исто учинила, што је и овако радила. Далеко је Зета од краљева двора. Разлика би сва била у томе, што млади краљ, кад настане владати свим српским земљама и поморским, не би знао ни хитре Млечиће и Дубровчане ни лукаву Византију, са којима ће сваки час имати посла, а овако их у прсте знаде, овако . . . — Добро, добро — упаде пргави Прибад у реч знам ја да ви светогорди умете говорити, све вам се мед осипље из уста. Да вас није било, Растко Немањић не би данас био св. Сава. Ако још и у овој муци помогнете, мал' те не ћу и ја бацити калпак и мач у море, па набити камилавку на главу и огрпути се црном расом! У тај мах подигоше се тешке завесе на вратима, кроз која се улазило у стан младога краља, и на н>их изађоше два момчића од својих 16 до 18 година, оба као две румене јабуке, у богатом руву краљевских двородржица, са десним рукавима и ногавицама од црвене а левим од зелене свите и са извезеним белим, златном круном крунисаним орлом у црвеном пољу, који у канџама држи дваљиљанова цвета, грбом својега господара на прсима, поклоншпе се дубоко предгосподом па онда стадоше један с десне а други с леве стране врата придржавајући задигнуте завесе, и један од н»их изговори гласно: — Честита господо, високо му краљевство, господар млади краљ долази! Кнез Прибац и отац Андоније повукоше се у крај, очекујући младога господара. После неколико тренутака појави се на прагу и сам Душан. Беше то младић од својих 23— -24 године, огромнога стаса, мал' те није био за који палац виши и од самог џина Гребострека, на којега је и по лицу много наличио, само што му брци беху много мањи и што му брада тек избијаше Не може се рећи да је Душан био леп у лицу; његове црте беху сувише оштре, његов