Otadžbina

74

СТЕВАН ДУШАВ

орловски нос сувпше кукаст, његове усне сувише меснате и једре, а око њих спуштаху се већ оне пруге у образима, које се не губе више, исто као и она бора на чеду између густих црних веђа, па ма какав израз био на лицу, весео или жалостан. На томе лицу беху дакле већ трагови многе борбе, гдекојег бола и бриге. Али што се још блистало пуном младићском снагом и лепотом, што је том оштром лицу давало неодољиву питомост и неки особити род мушке лепоте, то беху његове црне очи, то беше поглед који је у исти мах наговешћавао снажну вољу, дубоко осећање, и необично богат душеван живот. Млади краљ беше данас у млетачком руву од аксамита голубијега цвета. На глави имађаше сниску капу са дугачким белим пером, које беше утврђено са великим смарагдом на челу, и које падаше преко његове обилате црне косе, што му се спуштала по раменима. Око врата свезана широка трака од црвене свиле, и на њој обешеп мали златан орао, што му га је отац обесио око врата, кад га је венчао за младога краља, и који је Душан свагда носио на прсима, па ма какво одело навукао. Хаљина, коју имађаше на снази, беше са струком, али са веома малим пешевима, једва једну судланицу испод појаса, који се, златом окован, сав бљештио од разнобојнога драгога камења, и на коме је о левој бедри висио на златном ланчићу један мали нож у златној канији, а о десној, на кожним кајишима, мала кесица од свите, и она сва златом извезена, и бисером начичкана. Та хаљина беше на прсима закопчана једним низом крупних, шупљих, од сребрне жице израђених пуцади, и у горњој трећини на прсима беше са сваке стране ушивено у њу по три дугуљасте латице од црвене, зелене и модре свите. Рукави беху узани од лакта па на ниже, али око мишице беху врло широки, ишарани такође разноцветним латицама, и набабушени силним борама. Тако исто широке и убране у боре беху му и кратке ногавице од чакшира, које досезаху само до изнад колена, јер одатле па на ниже беху ноге у белим бечвама. На ногама имађаше