Otadžbina

ВОДА

83

начин сноје два атома истога рода, наградиће се молекил иростога тела, елемента; ако ли се пак нађу два различита атома, па се они привуку, наградиће се молекпл сложеног тела, једињења. Ми овде узесмо примера ради, да се по два атома узајамно привуку, међу тим врло често бива да се више, па по где што врло много атома у једно споје, градећи на тај начин компликованије молекиле. Молекили елемената већином су нростога склопа; и они по где што имају у себи више атома, али сложенији молекили њихови за сада су врло мало проучени. Са свим другојаче стоји са молекилима сложених тела; данашња хемија упозната је доста добро са природом молекила многих сложених тела, па је- нађено, да има и таквих молекила, који по неколико стотина атома у себи имају. Видесмо како се замишља, да је материја састављена из неких безкрајно малих делића, из атома и молекила, на опет за то тела се не распадају у те своје најмање честпце, него се све то доста јаком силом у једно држи. Из овог нам се намеће једно ново питање: каква је то сила, што те најмање делиће тела у једно везује? нтта их држи у скупа, те се тела не распадну у тај безкрајно ситан прах? — Ми узесмо, да су те најмање честице двојаке природе, једне замислисмо, да никако не могу слободне постојати и назвасмо их атом; друге опет замишљамо као неке сложене јединке, у којима су по два или више атома скопчани; то нам беху молекили, и за њих је то карактеристично, што могу слободни у телима постојати. Према овој различитој природи тих најмањих честица, мора се узети, да је и сила различите природе, која их у целини држи. Сила, којом се два атома привлаче узајамно, то је та хемијска сила којом се у хемијским лабораторијама влада, па с тога је назвата: хемијско сродство, афинитет и т. д. На против она сила што молекиле у вези држи, то је сила којом се по физичким радионицама располаже, она се зове кохезија. — Из овога ћемо лако видети, у чему се разликују Физичке појаве од хемијскпх. Кад учинимо да се на каквом телу промени од6 *