Otadžbina

84

ВОДА

стојање, брзина кретања или положај молекила, онда ћемо> на њему и неку иромену опазити, и та ће промена бити Физичке природе. Узмимо на прнлику комад леда, и подстакнимо му топлотом њетов молекиларан покрет; лед ће од овога прећп у течно стање, растогшће се, ако онет у води још јаче убрзамо кретање њених молекила, те се од тога јако један од другога размакну, прећиће вода у гасовито стање. Обадве ове иојаве Физичке су природе, јер су обе дошле од убрзаног молекиларног покрета, само што је у овом другом случају још и го наступило, те су се молекили воде јако један од другога удалили. Да и различит полоагај молекила један према другоме може пронзвести Физичне промене, навешћемо као пример то, што се многа тела јављају у аморфном и кристалном стању, или што нека тела у разном кристалном облику находимо. Тако кристална тела разликују се од аморфних често и по боји, а осим тога другојаче се понашају према светлостп, електрицитету, топлоти, магнетизму и т. д. Што се на овај начин физички разликује кристално тело од аморфнога, долази једино од положаја њихових молекила. — Све су ове промене једино Физичке, а ни у колико хемијске, јер је у свима овим случајима сам молекил остао ненромењен. Кад опет на каквом телу учинимо промену у самом молекилу његовом; н. пр. додамо му, или му одузмемо који атом, или учинимо да се постојећи атоми другојаче иоређају, онда ћемо опазити на том телу хемнјску нромену. Из свега овога излази, да се Физика и хемија разликују једна од друге у томе, што су им различите јединице којима се баве. Најмања честица, којом се Физичар бави, то је молекил, а хемичару је атом. И ако овде постависмо јасну разлику између Физике и хемије, онет се за то те две науке у своме путу сусрећу, н чини се као да Физичне и хемијске по.јаве једне у друге прелазе. Само то, што све хемијске промене доносе са собом и Физичке појаве, и обрнуто, казују нам колнко су те две науке сродне.