Otadžbina

ВОДА

85

Општа је особина свију гасова, да се сви без разлике иодједнако понашају према температури и притиску, т. ј, мењају своју запремину подједнако. Ово наведе хемичаре на поставку: да једнаке заиремине разних гасова садрже исти број молекила, само кад св находе аод истим иритиском и темиературом. Овде ћу навести још и то, што је из опита изведено, да се молекили гасовитих елемената састоје већином из два атома, па тако исго и молекили водоника, а и молекили кисеоника имају у себн по два своја атома. Ако ово двоје, што је најзад наведено, међусобно поредимо и дубље у њихове односе погледамо, видићемо, да постављена специФична тежина кисеоника и водоника, представља нам у исто време п релативну тежину њихових атома. Једна запремина водоника има х својих молекила, а тако исто и једна запремина кисеоника има х кисеоничких молекила; од ових запремина свака има по 2х своја атома, јер се и водонични и кисеонични молекили из два атома састоје. Кад дакле 2х атома кисеоника, теже 16 пута више од 2х атома водоника, то је онда н сваки поједини атом кисеоника тежи 16 пута од једног атома водоника. Из овога видимо да нам специФичне тежине гасовитих елемента представљају у исто време и релативну тежину њиховпх атома, где је тежина једног атома водопика за јединицу узета. Сад ће нам бити јасно, за што хемичари одређују специФичну тежину гасова према водонику, а не према атомосФерском ваздуху. СпециФичне тежине према ваздуху израчунате, не стоје у тако простом односу према атомској п молекиларној гежини. — Према наведеноме Формула воде: Н 2 0 казује нам још и то, да се њен молекил састоји из два атома водоника и једног атома кисеоника, где је атом кпсеоника 16 пута тежи од једног атома водоника. Да се вратимо на сам предмет, о коме сам овде реч узео. Ја ћу овде, изложити неке важније особине воде. Хемијски чиста вода нема ни укуса, ни мириса; у танком слоју безбојна је, а у дебљим добија плаву боју., Сви знамо да се даво леди, кад је до 0° охладимо, т. ј. пре-