Otadžbina, 01. 05. 1875., str. 265

262

СВЕТЛОСТ п жпвот

Према свему овоме што смо до сада разматрали, закључавамо, да у сунцу има две силе, са разним упливима, дакле овде нмамо деобу. Брже заталасани светди зради, међу које н. нр. пдави спадају садр;ке снагу, која тежу савлађује и биљке сунцу привдачи ил.и их од њега одбија, и што у њих хелиотропско кретање, будно и успавано стање на изменце креће. На против у лакше заталасалим светлим зрацима, међу које црвени спадају, снага је која креће апарат ћелице на рад, лишће зелено бојадише н у њима необрађене материје преобраћа у једињења, што су им за живот нужна. Обе ове снаге допуњују се нуждом, јер по што се за земљу прирасла биљка не може кретати с места на место као животиње, онда брже заталасани сунчеви зраци лишће тако на нпже окрену , да лакши зраци перпендикуларно на њих падну и са што мањом снагом посао довршити могу. Ако црвени зраци у лисним ћелицама имају да изврше какг.у онерацију, онда су плави зраци као какви помоћиици, ко.ји лишће у правом положају држе. Из Физике знамо, да једва трећи део таласа, што са сунца долазе, наше очи као светлост осећају; суице шаље и тамне, зраке, који се још брже таласају него љубичасти , и који фотографску артију потамне; да ли оне и у биљном животу врше какав посао, још се не зна са свим сигурпо. Један други део невидљивих сунчевих зракова таласа се лакше него ли црвени, они упливншу на термометар, и зову се мрки топли зраци. Да и топлота има тако исто велики уплив на појаве живота биља, као и светли зраци, то сваки зна, с тога не ћемо о томе овде даље ни говорити. Ма какви зраци сунчеви у биљку улазили , они се у зготовљеним животним материјама не губе, него су у њима фикспраип и могу се доцније, наравно у другом облику и ослободити. Као год што човек отима од пчела мед и восак што су га оне за своје младе спремиле, за своју употребу, тако исто он ради и са биљним ћелицама. У сваком залогају хлеба трошимо ми скроб и беланчевину, што су га ћелице зрна за исхрану младих клица преко лета спремиле. Зна се, да је раж готово исгог хемијског састава, којега и женско млеко , па се није чудити, што се њезини делови тако лако у мишиће и нерве , у жиле и месо, крв и мозак преобраћају. Кад чопор говеда или оваца ливаде попасе, они понпште милијуне ћелица од траве и зеља, п из њих постаје млеко и маст, месо, вуна и кожа. Све се жпвотиње хране од биљке, једне