Otadžbina, 01. 05. 1875., str. 266

СВЕТЛОСТ II ЖИВОТ

263

непосредно, месождере из друге руке, јер оне од биљождера живе. У ни једној се животињи не надази ни један цигли атом, који није пре тога у биљној ћедици зготовљен. Животиње седају за постављени сто природе ; оне остављају сунцу, да им оно храну у биљној ћелици зготови. Ми се у дето тужимо на велику врућину, ал.и исти сунчеви зраци доцније нам користе као хлеб, месо, и т. д. Од ватре његових зракова у вину, што је нреко лета сазрело, доцније ћемо се на ново угрејати; осветљењем уљем, трошимо сунчеву светлост, што је ћелице репице горљивом материјом испунила, горењем дрва уживамо сунчеву топлоту, што се за много година у дрвећу шумском наслагада. А ако се грејемо угљеном и осветљавамо гасом, мп се грејемо на сунчевој топлоти и уживамо сунчеву светлост, што је у давним летима прадоба радида и сачувала се у давно изумрлим биљним покодењима. Угљен је окамењена сунчева светлост; као што се у каквој ковачници ватром нечиста руда очисти и у употребљив метал преобрати, тако је и из угљене киселине атмосФерске сунчаном светлошћу црно угљено злато постало. Изгоремо ли угљен, то повраћамо ваздуху угљену киселину натраг, из ког је она пре много милијуна година усисана и спремамо тиме за нова биљна колена радне материје, што ће их она уз помоћ сунчеву за тим у нове бпљне сплетове преобратити. При сагоревању угљена ослобођава се и топлота, којом се за разноврсне техничке цељи служимо. За индустријска предузећа угљен је од врло велике важности са његове необично велике радне снаге и с тога је продукција угљена у најновије доба постала тако огромна. Године 1867 у Прајској је извађен толики угљен, који и највећу рукотворину човекову — хиопсову пирампду -— за шест пута превазидази, и да би се могао свргаити рад што га је тај угљен само за годнну дана свршио, морало би 76 мидијуна коња 300 дана по осам сати на дан радитп , или морало би се за исто време 530 милијуна људи у посао узети. Продукција угљена у Инглиској за пет је пута већа од прајске , и снага у угљену , што је добивен 1866, могда би се тек годишњим радом од 2650 милијуна људи заменути, дакле готово са два иута онолико људи, кодико у опште на земљи ж.иве. Ова снага сунчев у угљену, креће точкове, локомотике п све друге згоде за трговину и индустрију. Рад животиња и људи додази истина од радње мишића, али снага, мигаића добивена је од хране, а ова опет само из биљних ћедпца, те тако је дакде сунце опет прави извор снаге и жинота нашега теда. И кад кажемо, да је душевна радња продукт Физиолошке