Otadžbina, 01. 05. 1875., str. 271

268

СОЛУН—РБСОВА

реке види, наш се пут у даљем току све више прибдижаваше. Са занадне стране пута опет имаде на 5—600 корачаји једна шумица. Са изривене пољане сндази се , држећн се непрестано севернога правца, преко сдичних усувина, ка седу Адихоџадару. Но до њега имаде још 1000 н више метара. Дан је био необично врео, и од прашине п жеге није се нмадо изгдеда нигде закдонити. Спуштајући се подагано , једва смо чекади да дођемо у раван и у седо; узадуд смо погдедади на ма какав бунар, чесму нди тако штогод; нигде овде, кодико се оком могдо догдедатп, кроз атмосФеру која је треперида, није бидо воде за пиће. Еодико смо радо угдедади на издаску из једнога прокопа једну чесму поред самога друма на девој странп. Ту видесмо и чобане бугарске, што догнаше на појиште много бивода из обдижаега седа. Онако жедни одмах се нагнасмо на воду, но нам једно од бугарске момчади рече, да се чувамо да нагдо не пијемо, јер је вода пуна пијавица. Ово се доиста нисам могао надати; вода је бида бистра, и тецијаше преко каменога ждеба из чесме доста јако, тек по коју пијавицу да сам могао приметити на дрвеноме кориту доде, где се вода сдивала. Но све дно овога корита као и камени ждеб, беше покривен дугачком жабокречином истога изгдеда, као и површина пијавица. Нико од нас не могаше и не хте бранити коњима да се на оној страшној жезн не напију, — ади већ у нодне, до вече и читавих пет дана за тим ненрестано нам коњима тецијаше крв из уста. Бадава смо се мучиди дугом трљајући им непца и места испод језика њихова да повадимо све пијавице, — ови мадени гадови водоземски припојиди се беху дадеко око месга на удаску у гркљан, н сида смо муке имадп док смо коње са свим од њих осдободиди; крв је одмах престала, како је и иосдедња била извађена. — Са чуђењем питао сам оне чобане, како они и њихови биволи не попију коју пи.јавицу, а они ми рекоше: „научиди се," — Чудо ми је бидо да се и на пијавице може научити. Од ове чесме на до села Алихоџалара имаде још 5—600 метара. Ово је село где смо стали да се одморимо, налик на оба већ. поменута сирота бугарска седа, опкољено једним ровом, као међом. Осем корова, кога обилно иоред кућа има, мало да сам које зелено и кржљаво дрво видео у њему. — Велики стогови јечма и шенице беху надмашили ниске куће у двориштима мадим и ограђеним цриим трњем. У старој ханинн, са разлупаним кровом свакојако нагну-