Otadžbina

638

напредае ii мбта јестаственнде

них продеса и на најраздичитији иачин, али морамо нриметити, да је добијамо увек само у ограниченој коликоћи. Увек Иемо нешто од онога утрошити, што нам ирирода даје. У воденицама утрошнли смо извесну количину воде, која се накупила на висииама, у парној машини трошимо угљен, а цинк и сумпорну киселину у електро-магнетским машинама; у ветрењачама, утрошено је кретање ваздуха, а животиња која ради троши храну. Обратно, ако нам је на расположењу каква год покретачка снага, онда ћемо моћи с њоме произвести најразличнија дејства. Овде је довољно само да напоменемо разностручне индустријске машине, и разнолик рад, који оие нзвршују, — а тачније да разгледамо каква је Физичка разлика у оном раду, који је извршила нокретачка снага. Овом снагом у стању смо дизати терете, воду на висине извлачити, гасове згуснути, и трењем произвести тонлоту. Покретачком снагом можемо кретати електро-магнетске машине, а тим произвести и електричне струје, и са овом можемо раздвојити воду и најјача хемијска једињења, можемо жице усијати, гвожђе ма'гнетисати и т. д. Тако дакле у стању смо — само ако имамо довољно механичке покретачке снаге, — да обновимо сва она стања и све оне услове из којих смо пређе добили мехаиичку покретачку снагу. Али као год штоје ограличена количина покретачке снаге ко/у добијамо извесним природним процесима, тако је исто ограничена и количина промена, које производи покретачка снага. Ово се опазило по најпре на машинама и физичким апаратима и сада је то општи природнп закон. Свака аромена у ирироди је еквивалентна извесној ироизводпи или иотрошњи иокретачке снаге. Постаје лн покретачка. снага, то се она или као такова и појављује, или се непосредно утроши производећи друге промене са еквивалентном величином. Кад парну махину покренемо на рад спроведеном топлотом, то ће у њој нестајати топлоте сразмерно извршеном раду. И то топлота, која је у стању да нзвесну количину воде загреје за један степен Целзијусов, кадра је, кад се у рад нретвори, да исту количину воде подигне 425 метара високо. А ако рад трењем претворимо у топлоту, то нам је потребна покретачка снага, да би извесну количину воде загрејали за један степен Целзујусов, снагу ову добили би од исте количине воде кад би јо.ј пад био висок 425 метара. Хемијски процеси производе топлоту у извесним сразмерама, а тим је опредељена и еквивалентна покретачка снага ових хемијских сила и по томе је и енергија хемијског сродства мерљпва