Otadžbina

нлпредак и мета јеотаственице 639 механичком мером. То исто важц и за све друге облике природних сида. Из свега овога сдеди: да су све ириродне снаге мерљиве ио једнсј истој механичкој мсри и да су све у односу на рад (АгћеШеЈа^ипд) еквивалентне чистим иокретним снагама (Ве\уе§ип§зкгаЛе). А са овим је учињен први и најважнпји корак ка разрешењу теоријског задатка, да се сви природни појави сведу на кретање. Досадања разлагања тежила су више да нам јасно представе логичну важност закона о одржању снаге, а стварна важност његова за опште схватање природних продеса, види се из ведичанствене везе, која постоји између свију васељенских продеса, па ма колико били они удаљени но просгору и времену. По овоме закону васељена је снабдевена са извесном количином енергије, која се не може ни умањити, нп умножити, ова количина енергије непрестано промењује свој облик, т. ј. појављује се у разном облику, али је вечито количина њена била и биће непроменљива, као год што је и количина материје. Све промене у васељени састоје се дакле у томе, што се ова енергија нојављује у разном облику. Један део ове енергије час се појављује као жива снага покренутих маса, час као правилно таласање (осцилација) у светлости и . звуку, час опет као топлота, т. ј. као неправилно кретање невидљивих телесних делића; а час појављује се у облику теже између два тела, која, гравитирају, или као унутрашњи напон и притисак еластичких тела, час као хемијско иривлачење, електрично засићење (Бас1ип§') или магнетска подела (Уег1ће11ип§). Ако енергије нестане у једноМ' облику, увск Ке се иојавити у другом, и где год се иојави у новом облику, извесно је, да је онда утрошен ирсђаити облик. Елаузиус је допунио Карнотов закон о механичкој теорији топлоте, и из овога се може нзвести: да ова иромена облика у оиште наиредује у извесном иравцу, и да васионска енергија све више ирелази у тоилоту. Вратимо се на првобитно стање васионе, кад је маса светских тела била хладна, по свој прплици као каотична пара иди прах растурена по васионској просторији. Како се почела маса скупљати у лопте под упливом тежне снаге, она се морала и загрејати. Спектралном анализом уверили смо се да и данас постају овако растурене и невезане масе у васиони (магле, метеори, комете.) Дакле скупљање масе у лопте и услед тога развијање топлоте и данас постоји и ако је ово у нашој с#ери