Otadžbina

98

Н А Г Р А Н И Ц И

нована тек у вече 18- ог , из бригада које иемађаху никаквих санитетских установа, то сам ја морао на врат на нос одвојити трећину целокупног персонала и материјала из санитета јужно-моравске дивизије, па прикомандовати трупама за које би требало да се постарао други који дивизијски начелник санитета. Наша колона, која беше одређена да почне операциције на левој обали Мораве, са Суповца, и која беше много важнија, јер је имала 15 батаљона пешака, једну 12 5 батерију, две тешке пољске батерије, један коњички пук, један инжињерски батаљон, једну мостову екииажу, 3 бригадна и једно дивизијско санитетско одељење, две пољске болнице, 1 једну муниционску колону и непрегледно дугачку комору, беше се такође већ у велико одмакла од Алексинца, п сад се спремао и наш штаб (јужно-моравски) да пође. Колико је свак живи веровао да ће наша наша колона успети у своме предузећу, види се из тога што се сваки ко је могао, искао да га прикомандују јужно-моравској дивизији. Пред зградом окружног алексиначког начелства, где је био наш дивизијски штаб за оно неколико дана од концентрације до поласка, беше неописана жива сцена. На басамацима стоји пуно млађих ОФицира потпуно опремљених с револверима, дурбинима, ђенералштабним торбицама, вишеклијама. чутурицама за воду или за ракију, с крбачем у руци, непрестано погледајући низ чаршију да л већ иду ти сеизи, дал већ воде опремљене коње? Кроз ту гомилицу оФицира протурују се штабни писари као шила, час уз басамаке час низ басамаке, носе некакве „пољске" сандуке с архивом, товаре, џакају, препиру се, па опет трче тамо амо. Почевши од испод басамака па чак до иза ћошка црквене порте нанизала се 1 Трећу бејах оставио у Алексинцу, али сам тврдо држао да ћу јој скоро послати заповест нз Ниша да прими рањеиике у месгу кад ми пођемо. у Десковац..